Просветни гласник

Н Л У К А И НАСТАВА

559

II

бројитељем множптељевим помножи и са именитељем подеди. бројитељем делитељивим подели и саименитељем помножи. Са разломком се множи, кад се са Са разломком се деди, кад се са бројитељемпомножи мса именитељем нодели. бројитељем подедимса именитељем помножи. В. Зд. 0 ПОЛИТИЧКОМ 0БРА30ВАБУ од Адолфа Евснера бивш. профеоора ркмског права на бечкои универзитету ПРЕВЕО Др. Максим Арер. (СВРШЕТАК) Ту је сад тачка, где морам озбиљно затражити да моји слушаоцп буду благи и предусретиви према одговору, који имам дати и оспажити по најбољем убеђењу. Наше доба, тако гласи тај одговор, пада у стодеће у коме цвета природњачко образовање, у коме је јако опадо естетичко, али у коме је веома слабо и заостало подптичко образовање. Први део тога тврђења не потребује никаквога доказа, други лежи ван обима овпх наших посматрања, а за трећи дугујем доказ у толико више, у кодико је осетнијн изговорени укор нашем гордом столећу. Алп разуме се, да ни једно време не п.)знаје своју образину док не протече, а после 200 година указао бн олако понеки дечак из свога уџбеника културне историје на маие, које ми данас тешко и нерадо опажамо. Свуда је теже открити мане, а нарочито кад су привидно покривене сјајним особинама, као што је н код нас случај са недовољним политичким образовањем, на супрот сјајном и обилном природњачком образовању. Овим последњим, тако ја тврдим, дух је данашњег европског друштва (бар континентадног) тако једнострано испуњен и заузет, даје као последица тога наступио осетан застој у развитку подиткога духа, у ведиким круговима и потпуна политичка необразованост. Једностраност у начину мишљења по обрасцима природних наука чини образину 19. стодећа. Ко за ово хтедне манути главом, тај нека баци један сдободан и без предрасуда поглед у веће и мање кругове нашега друштва, све допде, докде оно може претендобати на ма какво образовање. Ту имамо прво као најшири круг ведику пубдику

тако званог популарних предавања у свима ведиким варошима. Она се већином састоји из слојева, који чине т. зв. образовани средњи сталеж; кодико је његово интересовање и образовање једнострано, то показује програм предавања, која се готово нскључиво посећавају. Увек су предмети егзактног природњачког истражпвања, чија се излагања, истина не свакад пуним разумевањем, али увек са поштовањем и дивљењем примају, док међутим за Факта и везе нодитичкога света само мало интереса има у тим круговпма, а за иредавања о таквим предметнма и нема пубдике. Домаћица из грађанског сталежа и спектрална анализа — заиста карактеристични знак нашега доба и проблем за будућег писца културне историје! Пробдем за то, што је а рпоп бесмислено, да се нађе живо интересовање за једну природну појаву, ко.ја се без матетичке спреме не може разумети, тамо, где би се пре могло ишчекивати такво интересовање за научно објашњење узрока и дејства царине на каФу. Адп баш на против усљед једностраноног правиа, који је духовима овладао, тај се дух тамо диви узвишености једног ведиког закона и опија оштроумнотнћу његовог пронадазача, док међутим овде гдеда само бедно дело човека, невешто ситничарење поштованих законодаваца од данас на сутра. ствар једну, која је произвољна, која би могда бити и друкчија иди са свим и не бити, која према томе не може загрејати чуство Филистра, што је жељан сазнања вечних истина, дошао да се образује. Решење привидне бесмпслености лежи просто у томе, што смо сви ми, много више но што то слутимо, продукги нашега времена; реч: „ти мислиш да крећеш, а оно те креће" важи и у метежу мисаоног света: само по где где издигну се појединци над њпм, а велика маса подако се у напред ваља у овлададим преставама, осећајима п интересима свога доба. Ади попнимо се за један ступањ више, у широкн слој т. зв. „интелигенције", ка ведикој гомили људи, који су за свој позив образовани и спремни, као што су правници, декари, техничари итд. и који су, силом свога бројног стања и распрострањеностн, п силом ауторитета, који на далеко уживају усљед њихног положаја и спреме у њихном позиву, пре свега меродавни за садржину јавнога мњења и јавне образованости. Овде налазимо у великом размеру — само о њему, разуие се, може бити говора на први мах пријатну појаву, да је природњачко образовање достигло меру као никада у прошлим столећима; поглед у природне законе и њпхнадејства, највеће поштовање према раду за њихна истра-