Просветни гласник

590

КОВЧЕЖИЂ

белешчиди одредити место према уском оквиру појединих рубрика. Да би се избегле те незгоде, требало би смањити број рубрика а обим заосталим рубрикама тако проширити, да у сваку свеску уђе оает оволико материјала, колико је и у овој првој лепој свесци.

„Подмладак". — Наша средњошколска омладина добија лист, који је њојзи искључиво намењен. Г.г. Момчило Иванић, Зделар и Калик подухватили су се, да иотпуне једну иразнину, која се јако осећала после ирестанка Дачићеве „Збирке". Још сада одењивати „Подмладак" било би и сувише рано. Изашла су му тек два броја. Али судећи по људима који су се додухватили да остваре ову лену намеру, смели бисмо унапред лрепоручити ; ,Подмладак" његовим младим читаодима. Ако би се г.г. професори заузели за што обилатију претплату, уверени смо, да би тиме вршили само једну дужност према школи и школској омладини.

„Један прилог за ентомологију Србије". Др. Радмило Лазаревић ради и то усиешно ради на проучавању фауне наше отаџбине. Овом приликом пружио нам је књижицу чији наслов горе исписасмо. Књижица је мала, по уложеном труду у израду њезину, ио времену, које је утрошенона прикуиљање материјала за њу она је и велика и драгоцена. Уверени смо, да сви они који су се бавили овим послом, сви они којима је задатак да потпомажу радове оваке врсте, рећи ће заједно с нама: хвала г. Лазаревићу!

Стечај. —■ На Великој Школи упражњене су ове професорске катедре и то: У аравном факултету а) Катедра за грађански законик; б) Катедра за грађански судски поступак и међународно лриватно лраво; У философском факултету а) Катедра за Исгорију философије и Етику и б) Катедра заЛатин ки језик. Ради лолуњења ових упражњених катедара расписан је стечај, којим су позвати сви они, који желе компетовати за коју од поменутих катедара, да се са својим сведоџбама пријаве министарству просвете и црквених послова до краја јануара 1898. године. Компетенти ће у својим пријавама обележити за коју се врсту наставника Велике Школе јављају, према чл. X. закона о изменама и допунама у закону о Устројству Велике Школе од 22. октобра 1896. године.

Акадезшјски суд. — На основу чл. 28. закона о устројству Велике Школе и чл. 22. Уредбе о Великој Школи, г. министар просвете је одредио за чланове Академијског Суда у овој школској години г. г. Живка Милосављевића и д-ра Војислава Вељковића, професоре Велике Школе.

Ископавање Вукових остатака у Бечу.*) Из једнога службенога писма вадимо овај одељак о *) У једкоме од идућих бројева донећемо опширан извештај о иросдави преноса посмртних остатака Вукових у Србију.

ископавању моштију Вука Ст. Караџића из гробља Св. Марка у Вечу, надајући се, да неће бити без интереса за наше читаоце: „У недељу 28. септембра у 9 1 /, часова пре подне у присуству застунника варошког (бечког) физикуса Д-р Лефлера магистратског саветника бечке општине Д-р Гајтнера, београдске депутације, секретара српскога Иосланства, књижевника Каница, који је био савременик н добар прпјатељ пок. Вука, као и велнкот броја там. српских ђака, нзвађенје сандук у коме су се налазили посмртни остаци покојнога Вука Ст. Караџпћа. Кад је подигнут капак са металног ковчега, који је био веома угнут и улубљен на своме доњем крају, -- али у опште још добро сачуван према времену за које је иод земљом лежао, — указаше се остаци Вукови у потпуној целости својој. Сваки део трупа и костију беху на своме месту. На глави, која беше потпуно лишенасвега до костију бешејошвеома добро сачувен фес с кићанком, на горњем делу костура беху још -видљиви трагови од црног капута са два реда дугмади, а на доњем од црних павталона са врло добро сачуваним чарапама мрко жуте боје. Лева његова нога, (која је била нешто краћа) беше згрчена и одвојена од колена. Д-р Лефлер је приметио, да се није надао, да ће Вуков лел[ у овако још сачуваном стању затећи, узеши у обзир да је већ нротекло 33 године од како је погребен. По жељи београдске депутације, остаци Вукови фотографисани су у ономе стању, у ком су нађени, када је поклопац дигвут".

БЕЛЕШНЕ ИЗ НАУКЕ Електричне осцилације. — Од године 1889. па на овамо учињено је на пољу електрицитета неколпко важних проналазака. Остављајући за други пут, де поменемо Теслине радове са струјама високог напона и честог лонављања, ми ћемо за сад да саопштимо само важније резултате оних радова, који се могу сматрати као лродужење ридова Нег1г-ових на електричним осцилацијама. Познато је да је НегЧг успео, 1889. године, да произведе брзим осцнлаторним испражњавањем кондуктера у околном етру трансверзалне вибрације. На основу овога добивена је интерференцпја електричних таласа као и све остале лојаве, које су дотле биле познате само код светлосних вибрација. ЈоиђегЈ; је у централној длектрнчној лабаторијн у Паризу употребио апарат сличан Нег12 -овом. Том приликом је опазио да лроизвођење електричних осцилација зависи од многих околности, као од величине калема, растојања и углађености кугала, са којих скаче варница, као и то да мало живља љубичаста светлост потпуно спречжва вибрације у овом етру. Јоиђег1 је том приликом радећи у великој сали добио варнице и у околним саламу дабораторије а на одстојањима од лреко 50. м. ЕдогоН је локазао да Р1искег-ове и НИогН-ове цеви могу заменити Нег1г-ове^ резонаторе. Он је произвео још и простирање електромагнетских таласа у паралелним жицама.