Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГА САВЕТА

545

цима што више на чистом ваздуху Стављају им се такође у изглед штииеидије за путовање, да проучавају школске лгре у другим земљама. II.) Из свега овога јасво се види, да дечје и младиксже игре освајају све више тереиа у образованнм народима. Њима је порекло у Старих Јелина а додније су неговане у Италији аа време ренесанса. Али данас су највише развијене и најомиљеније у Енглеза, где су постале са свим популарне и готово један део васпитања народног. У Енглеској (Оксфору и Кембрцџу) нема ђака, који не игра младићске игре а професори универзптета не сматрају иснод свога достојанства да пграју са својим ученицима. Нарочито учитељи нижих школа веџбају се много овим младићским играма. Далеко би нас одвело, кад би се овде упустилп у описивање дечјих и младићских игара, које су код Енглеза, и другдх народа уведене. Довољно је да утврдимо сано тај факт, да ове дечје и младићске игре имају све оие услове, које тражимо од телесног веџбања. Оне се раде увек на отвореном пољу и чистом ваздуху, слободно, без војничке команде и не замарају мозак детињи, ну сем овога, што бп било у осталом већ довољно да их препоручи за школе, оне имају к своје тачке васпитне вредности. С тога су у Енглеза тако јако и омиљене, а с тога би требало и у нас радити, да се ове дечје и младпћске игре што нре уведу и одомаће. Наравао да не би ваљало слепо подражавати Енглезима и преносити ове њихове игре, кад имамо и наших — народних, истина у другом облику. Само бн их ваљало проучити и одабрати према расту дечјем. У томе би се могли угледати на друге образоване народе, којн су од Енглеза прпмили оно што им је пајбоље од игара, као Спске1 и ЕооН>а11. Нарочито наша омладдна, учитељи и наставниди средњих школа и гимнастичка друштва била бн позвана; да прихвате дечје и младоћске игре а општинске и државне власти биле би дужне да номогну удружења, која бд се у том циљу оснивала. Државним питомдима но струцд лекарској и наставничкој, којих је прилпчан број на страни, требало би ставити у задатак, да у слободним часовима раде телесно веџбање и изучавају дечје и младићске игре у земљама у којима се баве.

После овог кратког и површног прегледа телесног веџбања у одште и у школама, да дамо и своје мишљење о „Упуту", што нам једат на реферат. „Упут" је напнсан „за учитеље у основним школама, наставнике гимнастике у средњим и вишим заводима нри војним трупама, војних завода и наставнике — дредводнике гимнастичких друштва". Дакл.е „Удут је у првом реду намењен наставницима гимнастике; - али писци у уводу дстога „Упута" верују, да ће се њима моћи кордстити н сваки ђак." И ако нам писцд не казују, какав би се ђак могао њиховом књигом користити, да ли ђак основних школа и средњих и виших завода, наше је мишљење, да је ово веровање иогрешно са нростог педагошког разлога, јер књиге и овакове врсте не могу бити намењене и наставницима и ученицима. Али узмимо да она није ндкако за ђаке, већ само за наставнике и разгледајмо шта има у њој и зашта би се могла удотребити? иросвнтпи гдасццк 1897 г.

У „Упуту" је пзнесена : I). Шведска гимнастпка са 82 сл. и у 29 страна. Ову је гимнастику засновао 1лп§ 1813. г. д она се дрва одвојила од вешгачке гдмнастике у томе, што су код ње покрети што простији и ирироднији и што се код ње више водд рачуна о физиологијн и хигијени кретања. Поглавито је иак разлика између Шведске и вештачке гимнастике у томе, што се код шведске гимнастике мишићи лагано истежу и скуиљају, док у немачкој гимнастнци мдшићи се енергично и брзо (у маху) онружају и скупљају. С тога Је шведска гимнастпка и нашла примене у медицднн код многих болести и зове се лековита. Али она се може корисно употребити у школи и то у ередњим школама од 10 до 15 година, када још није време за вештачку гимнастику; јер се кости у деце још нису добро развиле и ојачале. П). Вештачка или немачка гиинаетика на сиравама, вратилу (са 40 сл.) и разбоју (са 30 сл.). 0 овој гимнастици ми смо већ донели своје мишљење и имали би сада да поновимо само толико, да су њене махне, што се веџбање покретима, који нису ни естетични (јер нас подсећају да мајмунске покрете код вратила, који не одговарају никако склопу човечијег тела) ни ирактични (јер се веџбамо на разбоју покретдма, који нам неће иикада требати) ни напослетку иогодни за здравље (јер фиксирајући груднд кош на разбоју спречавамо слободно дисање). С тога се веџбање на разбоју и вратдлу већ избацује из ниждх и средњих школа а где је задржато (у Немачкој) ради се само у вишим школама, као допуна младићским играма, код одраслих младих људи, где се тражд м више снаге и вештине и воље за телесно веџбање. За децу пак у основним и средњнм (нижим) школама до 15. године, није никако вештачка гимнастдка (јер кости у деце нису још очврсле), већ само дечје игре на чистом ваздуху а иоред њих трчање, скакање, шетање (излети) а за одраслију децу од 10.године још и пливање и тоциљање. 1П). У последњем делу „Упута" изложено је упутство за екакапе (са 9 слика), упутсгва за скакање на јарцу и коњу (са 28 слика) д иужање на ужету. Сва ова веџбања могу се корисно употребити код одрасле деце само би ваљало избацдга све што снада у дајацлук, а додати веџбање на лествицама, које нема у књизи. Да резимујемо. Из овога, што до сада изнесмо, имали би да закључимо: да се ^Уиут за итд.' не може иреиоручити за ђаке, јер није израђен ни по програму који је раснисаи за телесно веџбање у основним и средњим школама, нити су се писци при изради самог упута руководили каквим педагошким обзиром. Што и у „Упуту" нису описане и дечје и лладићске игре, већ само један део шведске гимнастике и немачка гимиастика. 0 језику нећу ни да говорим, јер то у овој прилицд није главно. Али када се узме у обзир да је у нас врло мало рађено на овом пољу и да су писци наши одлични гимнастичари и наставници гимнастике у гдмнастичким друштвима, да је издање њиховог „Упута" потекло у патриотској намери било скодчано са великим новчаним издацима због слика (отуда је и цена књизи тако велика. — 2 дин.) и да се књига може употре71