Просветни гласник

618

Н А У К А И

Н А С Т А В А

прогна отуда, она пређе у Босну, одатде у Дадмацију и Хрватску. На тај начин ова јерес стече себи присталица у свима крајевима Српства, негде јавно а негде тајно. Ј ) Богомиле, као секту која не признаваше државни и црквени ауторитет, државну ни црквену хиЈерархију, гониди су сви владари и црквени поглавари, особито грчки. Али су они упорно и даље носиди и шириди све даље и даље. Кад се узму на ум ова гоњења по свима државама и њихов брз напредак може се видети да их је нешто јако покретадо на рад. На прво место чврста вера у оно што су исповедали, а на друго умешност у проповеди. Они су биди бдиски простом свету, своју веру и уређење разносили су у слици и речи, а много што шта унели су у веру из обичаја и старе вере, те су тиме били народу блиски, приступачни и разумљиви. Биди су против сидних и моћних, осуђивади грабеж, пљачку и камату, нерад, раскош и разврат. А то је све привдачидо прост свет, који је патио одмоћних династа и грабљивих порезника. Осим тога много је помогдо богомилској јереси, што су Богомили шприли међу своје чданове иисменост. А ово није тако незнатно средсгво за разеошење идеја, и изгдеда да су се њиме Богомили јако користили, и претекли у том погледу остале две ортодоксне цркве. 0 овоме да су чданови богомидске цркве читади, тврде речи пресвитера Еозме: они сами нису имали свештеника, веК марљиво читаху сваки за себе ријечи госиодње (еванђеље) и аиостолске носеКи ове књиге иуно у рукама и ударајуКи се њима у ирса. 2 ) Прави „кршћани" названи „утешени" одликоваху се од остадих тиме што су носили црне хаљине „а бавили се ручним дедом иди одгајивањем омдадине иди неговањем болесника и сиромаха. 3 ) Из оба податка види се да су богомилске присталице махом знале читати, а прави богомили да су се занимали између осталога и одгајивањем омладине, дакде васпитањем. То исто готово видећемо и код босанских богомила, где се старешина њихне цркве зове наставитељ и наставник^) што ће рећи човека, који учи, поучава, наставља. Угледади су се на Христа и његове ученике те се често пута помиње да је уз наставника бидо и дванаест ученика, који су своја убеђења шириди у масу света. 5 ) Како је сваки 1 ) Више о шнрењу Богомила гдедај ВасЈсод : ВојјопиН 1 РаЈ;агеш '(ВаЛ VII, VIII, X.) Јадгс Шопја кпјјгеу. 2 ) Навод Јагићев, Шв1ог кпјиеу. — Агкгу IV. 87 ВасМ Кас1 X, 235. 3 ) ЋасН, у Кас1-и X, стр. 217. *) Ш 149. 5 ) Ш 205,

читао сам за се, то је сваки и тумачио речи Христове и апостолске онако, какоје знао и умео, то је сваки био и проповедник и учитељ ове вере. 1 ) Ади да сваки тумачи и проповеда речи господње, потребно је претходно да сваки зна чптати и разумети оно што чита. Зато мисдим да је прво морадо предходити учење и васпитање онпх, који су хтели постати прави „кршћапи". Како су већим дедом живеди заједно 2 ) они су или учили децу читању и писању или су се међусобно поучавади, тим пре што беху врдо вредни и радни људи. Чланови ове цркве, који само по спољашњости беху везани за њу, зваху се „вјерници". Такав чдан богомилске цркве могао је бити ожењен. Вернпци су, како 1'ачки вели, живели у обитељи, ту су рађали и гајили децу. 3 ) Ја мислим да су у тпм заједницама и обитељима морали васпитати и учити децу писмености те су доцније и деца увођенау општпну богомилску. Као знак раширене писмености међу чданове богомидске цркве може послужити и то што су они водиди књиге својих чданова, тј. чим је ко постајао члан општине завођен је у књигу чланова. Кад је сваки читао свете књиге сам без свештеника, и сам их тумачио, како је знао, онда нема сумње да су сви били писмени, или најпосле већи део. Овај рад и необична вредноћа у сваком послу учинили су, да су Богомили били кудтурнији и напреднији од остадих црквених општина. Као доказ за то може посдужити сама Босна за владе бана Кулина и онај напредак у земљи да га се народ с његове добре стране и данас сећа; па и најстарија листина, која нам је остала, као писан споменик средњега века јесте писмо бана Кулина. 4 ) Заузимљивост богомилских ироповедника, њихно одушевљење, оданост вери, која доспева до Фаанатизма учиниди су, те се богомидски списи ширише на све стране. Како је сваки могао тумачити јеванђеље и друге свете књиге по свом нахођењу а не по утврђеном шаблону, као што је код других цркава, то су Богомили гдедали да своја учења учине што занимљивијим и примамљивијим, да би тиме масу света иовукди за собом. С тога су своје проповеди одевади у разне басне и Фантасте обдике, старајући се свагда да тиме што јаче утичу на масу света. Тиме су заносили машту света, опијали их и уљуљкивади у депе снове о бољој будућности и спасењу душе. 5 ) У ова тумачења светих књига боЈ ) Ш. *) Ш 217. з) Ш 218. *) Ш 178. б ) Јагић. Истор. књижев. 82. 0 овоме говори Косма у Агкти IV — 85, — В.а<1 X. 238. — ЈагиК Историја књижев. 84.