Просветни гласник

80*

НАУКА И НАСТАВА

619

гомили су често уносили молитве из народнога живота, уносили обичаје и чарања, тиме се учинило да су им књиге занимљивије, да су више преписиване а тиме и јаче ширена писменост у масу богомилских присталица. Бавећи се у средини народа живећи по општинама, које су се угледале на првобитне хришЉанске општине, које су се по начину живота готово поклапале са словенским демократским духом, радећи иоља и њиве, живећи од свога зноја и ширећи писменост и проповед без паре и динара, освајали су свет где су се год појавили. Некористољубивим аповученими простим животом служили су за углед другима. Помагали су ближње, а говорили против дрквене и светске хијерархије. Тиме су с једне стране постали опасни по општине осталих цркава и по власт кнежева и владалаца, а с друге стране навукли на се буру и гоњења од стране духовних и световних поглавара. Гоњења су настала на све стране против Богомилства. Организована сила појединих држава била је истина јача од једне секте, али и она се упорно држала ширећи своје списе и учећи омладину писмености. Како су били напреднији од осталих мучно да би их ма којим другим путем потисли но грубом силом као што је и учињено. <ЈНемања похвата њихне учитеље, посече им језике, попали књиге и прогна, али се опет они одржаваху. Ова страшна хајка на богомиле, особито спаљивање књига, учинили су, те је већина богомилских списа изгубљено или уиропашћено, те данас немамо довољно података за проучавање богомилске цркве, њеног уређења и њихове културе, која поређе^а с другим народима тога периода није била незнатна,, Најпосле да наиоменемо у неколико речи нхуделовање женскиња у ширењу богомилске јереси. Богомили практични у агитацији служили су се и женскињем. Потврде за то налазимо код пловдинских и босанских богомила. За пловдинске богомиле Рачки по једној белешци Ане Комненове вели: Некк монах Василије изабрао је себи 12 ученика, које прозва апостолима како би нову науку тим даље проширили, иа је њцма завео и ученице, жене зла ионашања (како вели А. Комненова). Разаслав ове на све стране, своје је неверство за чудо рашурио. 1 ) У Босни жене су становале заједно с мушким члановима цркве, па разуме се да су имале утицаја на ширење богомилске јереси. Да су заиста биле у заједници види се отуда што се богомили, који се одрекоше јереси, заклеше папском легату да ће им жене од њихног реда бити одвојене од мужева. 2 ) Ј ) Каскг, Ка<1,ЈУ11, стр. 118. 2 ) Ш стр. 140.

Што се тиче срестава и начина, којим се ширило школовање код богомилских присталица, мислим да, је било исто онако, као и код православних и католика.

Белешке о литерарном образовању и предавању поетике у гимназији 1 II. Обратио сам пажњу на значај народнога језика и разних му огранака по онште образовање, којему гимназијско школовање треба да постави поуздану основу, и на погледе, који данас све то више преоблађују међу школским радницима. Ово сам учинио не само због тога, што хоћу овим општим напоменама да поткрепим своје погледе о том, како треба предавати поетику у VI разреду гимназије, него и с тога, што се у круговима наших школских радника и данас још упорно одржава мишљење, да је наставнику доста, ако зна добро свој предмет, па да га може с успехом предавати. Ово је међутим једна заблуда, од које нас није могло излечити досадашње искуство, црпено на основу резултата који нису ни у ком погледу такви, да бисмо могли бити њима задовољни. Ако ништа друго, око нам је искуство јасно казивало да није добар правац којега се држимо и да је крајње време да га напустимо. Јер ваља имати на уму, да резултати који постижу најбољи и најспремнији наставници, не одговарају нињиховом уложеном труду, ни напорима, којима су изложени ученици, ако хоће што да науче. Ово долази искључиво отуда, што наставници у заблуди да им је доста ако сами знају добро свој предмет, не показују довољно воље да подешавају своја предавања према начелима, на која их унућује медотика. Овакав рад претпоставља труд око спремања за свако предавање, и то труд који истина није тако лак, али је : за уснех у настави неопходан. А пошто нико није вољан признати да бежи од посла, радо се прибегава соФизмима, да се њима оспори, што је данас у целом свету признато као исћгаа: наставнику осим темељног знања иредмета које аредаје, треба и знање начела, са којима- га може уиознати само методика. Кад би се једном ова проста истина и код нас одомаћила, верујемо да би нестало главног узрока неуспеху из многих предмета, а нарочито неуспеху из најважнијих међу свима — народнога језика. Ј ) Види 9. св. Просветног Гласника.