Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

граматнке, а не граматнка ради језика. Тачно је обележено шта у ком разреду треба научитн из разних делова граматике, а ннгде се не казује шта и како треба радити са читанком, која је, према овоме како се ради, само допуна граматиди. А требало би, кад би се радило како методика прописује, њој да је потчињена граматика. Читанка није више само збир одломака, нрибраних искључиво на то, да ученици имају где наћи примере да потврде извесна граматичка правила. Својом садржином читанка треба да пружа подесно градиво за разнолика веџбања, помоћу којих се постиже диљ наставе нз народног језика, а којима се у исто време учениди ирипремају за доцније изучавање теорије и историје књижевности, којим се оиа пма да крунише. Како се код нас ради у већини случајева, читанка је споредна, а главно је изучити граматичка правила начином који је за наставника иајлакши. Отуда и бива да учениди, бар они који су бољи, знају на испиту свако правило добро, натежу кад имају да га примене на примерима, а забораве чим прође извесно време после испита. Ваља се само распитати мало, па ће се сваки брзо уверити, да је у нас мало људи, који ће вам прпзнати, да учењу граматике у школи имају да захвале, ако правилно пишу. Сви ћо вам потврдити, да искључиво читању имају да захвале, ако знају правплно писати. То је дошло навиком, а не учењем. И за то мало који зна објаснити граматичким правилима, зашто је нешто иравилно нли нсправилно. То сви знамо и опет се мало трудимо око тога, да злу доскочимо и граматику поставимо на своје место. Наши ученици, кад дођу у V разред, једва ако што задрже у иамћењу од онога што су у четири млађа разреда учили из граматике. Па и то им није јасно и свезано, те им и не служи ни за шта. Кад пишу, греше и у облицима, и у склопу реченнца, и у интерпункцији, као да граматику никад нису ни учили. Ако који уме правилно да иише, не дугује за то граматици, него опет читањем добивеној навпци. Као пример наводим једног ученика из IV. разреда, који је на исппту задивљавао све присутне савршено правилним писањем најтежих реченица и — потпуним незнањем синтактичних правила. Алије он врло много читао ван школе сва боља. дела из наше новије књижевности. Не наводим овог ученика као иример за угледање јер је и рво крајност — него само као потврду од колике је важности читање за навику правилно се служити језиком. Кад је овако са граматиком, која се једино и учила, лако је предвидети како траљаво морају стајати ученици са читањем, којему се никаква

пажња није поклонила. Граматика, како се у нашим гпмназијама предаје, може само убијати а не развијати љубав према. читању. То се може доказати нрпмерима из свакидашњег живота шволскога. Запимало ме је ово питање, па сам покушавао сазнати од учсника који су ступили били у У разред, шта су читали за време школовања у нижој гимназији, осим књига, које су им служиле као уџбеници. И резултати овога вспитивања били су врло недовољни и баш с тога карактеристични ; њима се најбоље утврђује, да наша средња. школа не развија љубав према читању, а ако се и Иађе ученик који воли да чита, он чита, без критике све што мупаднепод руку, а најрадије оно што не ваља Од 12 ученика, који су 1894/5 школске године учили V разред у врањској гимназији, двојица су прочитала, за све време школовања у нижој гимназији, по 36 књига, а друга двојица по 12. Од осталих су само двојица прочитали вишв (један 56, а други 67 књига), а двојица врло мало (један 3, а други 9 књига). Од последње четворице један је прочитао — 11, а други — 15, трећи — 24, а четврти — 28 књига. Држећи се начела, према којима је Мартиновски израдио своје читанке, за нижу гимназију, ја сам, од прилике, поделио у три групе главније наше писце, у чијим би се делима могло наћи подесног градива, са којим би се, у нешто прерађеном облику, могли ученици упознавати, читајући их у целини у нижој гимназији. У ирвој би груии били: 1. Народне умотворине, 2. Доситије Обрадовић (Басне), 3. Бранко Радичевић, 4. Милорад Шапчанин, 5. Милан Ђ. Милићевић, 6. Миленко Грчић, 7. Змај Ј. Јовановић. У другој би групи били: 1. Народне умотворине, 2. Доситије Обрадовић (Прикључења), 3. Прота Матија Ненадовић, 4. Лаза Л.азаревић, 5. Његуш П. Петровић, 6. Богобој Атанацковић, 7. Јован Илић, 8. Ђ. Јакшић, 9. Стјепан М. Љубиша, 10. Јанко Веселиновић, 11. С. Матавтљ.