Просветни гласник

622

НАУКА И НАСТАВА

У треКој груаи би били : 1. Јован Ст. Поповић, 2. У1аза Костић , 3. К. ТриФковић, 4. Лукијан Мушидки, 5. Јов. Суботић, 6. Јаша Игњатовић, 7. Војислав Илић, 8. Д-р Мил. Јовановић, 9. Љуба Ненадовић, 10. Јосиф Панчић, 11. Чеда Мијатовић, 12. С. Милутиновић-Сарајлија, 13. Љ. Вуличевић, 14. Ст. Бошковић. Из овога низа могао би се који изоставити, да се замени другим којим од писаца из западних страна. али тек, примера ради, са делима ових писаца, бар онима која су подесна за нижу гимназију, требало би да су упознати ученици, кад сврше нижу гимназију. Распитујући да сазнам, шта је који од ученика које поменух читао од ових писаца, нашао сам ово: 1. Ниједан ученикније читао ништа од Милорада Шаичанина, Миленка Грчића, Доситија (прикључења), Лазе Костића, Л.укијана Мушицког, Јов. Суботића, Јаше Игњатовића, ЈосиФа Ианчића, Ст. Бошковића. 2. Доситија (Басне), Лазу Лазаревића, Богобоја Атанацковића, Јована Илића, К. ТриФковића, Д-р Мил. Јовановића читао један ученик. 3. Змаја Јов. Јовановића, Петра Петровића Његоша, Ђуру Јакшића, Војислава Илића, Јов. Ст. Поповића читала су двојица. 4. Симу Милутпновића Сарајлију и Љубу Ненадовића читала су по тројица ; Милана Т>. Мили ћевића и Матавуља Симу четворица ; Чеду Мијатовића шееторица. Јанка Веселиновића — деветорица, а највише је њих — једанесторица — читало народне умотворине. Разуме се да ни једнога од ових писаца дела нису читана у целини, него тек поједина од њих. Пада у очи, да се највише читају дела, до којих је ученицима најлакше доћи. Кад се пореди број књига, које су ученици читали, са овим што су читали од онога што ваља, излази жалостан ресултат: не чита се ни колико треба, ни шта треба. Да у ученика има воље да читају и да се она може и постицати и упућивати, уверио сам се, кад сам, у почетку VI разреда, распитавао шта је

који читао од ученика, које сам примио у IV разреду и добио сам ова обавештења: Од 17 ученика читали су: Бранка 15, Љ. Ненадовића и Јанка Веселиновића 14, Петра Петровића Његоша и С. Матавуља 12, Змаја. Ј. Јовановића 9, Јакшића Ђуру 10, Јову Илића и Доситија 9, Јов. Ст. Попопића и Богобоја Атанацковића 7, Косту ТриФковића, Војислава Илића, Д-р Милана Јовановића, Чеду Мијатовића, Мажуранића, Проту Ненадовића — 6 ; Мплорада Шапчанина и М. Милићевића — 5 ; Л.азу Лазаревића — 4 ; Л.азу Костића и Симу Милутиновића Сарајлију — 3, Јована Суботића, Јашу Игњатевића Гундулића — 2, ЈосиФа Панчића, А. Мушицког, Стјепана М. Љубишу — 1 ученик, Грчића Миленка и Ст. Бошковића није читао нп један ученик, просто с тога, што су им дела постала реткост, до којих им је тешко било доћи. Али је опет за то тешко изгладити штетне последице, које истичу отуда, што се ученици за рана не привикавају да читају што треба и како треба. Јер сваки зна, да није доста само читати, ако се хоће њиме да достигне сврха, за којом тежи целокупна настава, него треба умети читати са иотпуним разумевањем и облика и садржине. А на тако се читање наши ученици не упућују, ма да је у свету, на који бисмо се имали рашта угледати, и питање о том одавно на чисто изведено. И због тога обично бива, да наши ученици ступају у вишу гимназију са врло мало нретходне спреме из народног језика: нити се зна добро граматика, којој је у нижој гимназији све остало иотчинено, нити ее добила навика да се самосталним читањем ароширује и утврђује у школи стечено знање. И онда је, разуме се, врло тешко постићи, да ученици савладају успешно књижевну теорију, познату у нас под именом: литерарни облици, који се предају у V и VI разреду да би се ученици припремили за учење исторпје књижевности у УП и УШ разреду гимназијском. Тешко је радити, разуме се, ако се хоће да води рачуна о променама, на које упућује методика противно догматизму за који нас везује традицијом одомаћен начин предавања. Ништа није лакше, него држећи се реда, којим је у уџбенику распоређено градиво, прелазити правило по правило, старајући се само о том, да га ученици у том тренутку разумеју, а не и о том, да оно истиче, као ириродна аоследица, из раније стечених и добро схва&ених иримера. Који хоће, међу тим, да се у предавању држи методских правила, мора знати, да се такав начин предавања преживео. Настава је васнитна само онда, кад се наставник стара, ко-