Просветни гласник

636

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

читих знакова у славенској буквиди. Тако за њ и љ предлаже знаке, који су и сада у нашем иравопису, Л задржава из Србуља, за ^ предлаже комнозидију од д 'идиолугласа г; место зиака ј задржава г из словенске буквице; сви остали знаци за поједине гласове су исти као и данас, само није било знака|за|^. Оној одлучности Вуковој и самопоуздању у одбрани предложене буквице у истини се морамо данас дивити, ако и најмање познајемо ондашње прилике у нашој књижевности. Одмах иза овога говори о српскоме акценту: као н данас, разликује четири различита акцента, али му одредбе о њима нису тачне, јер је питање о акценту, и онда као и сада, било једно од најтежих у проучавању нашега језика. Све облике у срнскоме језику дели у осам врста: имена, заменице, глаголи, бројеви, прилози (наречја), предлози, свезе и узвици (међуметја). Имена даље дели на именице.и придеве. Помиње четири деклинације, по којима се мењају именице, по првој именице мушког рода, које се свршавају на сугЛасник у 1 и. ј.; по другој оне које данас иду у трећу деклинацију — мушкога и женскога рода са завршетком а у 1 и. ј.; у трећу женскога рода које се свршавају на сугласник (сада четврта), и у четврту именице средњега рода са завршетком о односно е у 1 п. ј. (сада друга). Основе средњега рода на сугласник, које сада увршћујемо у пету деклинацију он ставља такође у четврту уз оне средњега рода на о односно е, само нх броји у изузетке. Многе од одредаба, које је Вук био поставио у поједине облике код именица, и данас су се одржале у науци о облицима, и ако је Писменица била само оглед: да се многобројни облици српскога језика систематски групишу. Да од тих поменем ове: 6 п. ј. основа на р. с непчаником у завршетку основе на — ем место — ом (Нов. чл. В19. 1 ), Стој. чл, 167. 2 ), проширење основа са ов односно ев у множини код неких основа м. р. (Нов. чл. 332., Стој. чл. 170.), о непостојаноме а у 1 п. ј. и 2 п. мн. (Нов. чл. 322., 323., 346., 357., 363., Стој. чл. 149., 175., 207., 230., 240.), о пре* тварању грлених сугласника, кад су у завршетку основе, у зубне у 1., 3. и 6 п. мн. (у Писменици има само шест падежа), о основа м. р, и 3 и 7 п. ј. а оспова (Нов. чл. 331., 353., Стој. чл. 183), и др. Местимице је одредба непотпуна или погрешна, али су изнети ресултати сасвим тачни. Наравно према данашњем стању науке о облицима нашега Ј ) Сраска Граматика. Саставио Стојан Новаковић. Прво целокупно издање. 2 ) Лекиије из срискога језика за II. разред гимназије. Саставио Љуб. Стојановић. Треће издање.

језика, у Писменици има и грешака, али тих је много мање код имена, нарочито код именица, но што их има код глагола. Код придева разликује само описне, види код њих двојаке облике за одређени и неодређени вид, али ту разноликост у облицима не уме правилно објаснити. Говори о поређењу придева и правилно разликује позитив и два степена поређења; али говорећи о образовању компаратива не води рачуна о наставку, којим тај облик постаје већ о завршетку, те отуда није могао ни поставити правилну одредбу о образовању компаратива. Из наведених примера за изу.зетке од постављеног правила види се, да је само мало требало, па да и код образовања компаратива погодн прави пут. 0 образовању суперлатива поставио је био тачну одредбу. Бројеве разликује на: основне, збирне (самостојне), редне, мултипликативне (саставне) и пропорционалне (умножене). Заменице дели у: личне, присвојне, показне, упитнеи повратне. За све падеже, сем 2. мн облици су, као и данас, правилни. За овај падеж облик код заменица је без крајњега х (нни, мош), чак је уочио и испадање ј између два самогласника у зависним падежима неких заменица за показивање и присвајање, после чега је наступила асимилација и контракција самогласника. Глаголе дели: по трајању радње на свршене, несвршене и учестане, а по предмету радње на радне (прелазне), средње (ненрелазне), повратне и трпне (страдателне). Одредбе за поједине од ових глаголских група не слажу се са свим са данашњима, али се много и не разликују. Поред индикатива разликује и коњуктив. Прилична је мешавина у личним *и безличним глаголским облицпма. Разликује, као д сада, шест времена, од којих су три главна: садашње, прошло и будуће. Код прошлих времена лепо уочава и нарочито истиче разлику између оних који казују радњу која није давно свршена и оних што казују радњу у давној прошлости. Овим личним глаголским облицима за исказивање прошлости дао је био доста подесне термине. Не разликује оне три основе, које ми данас разликујемо код свакога глагола: основу глаголску, времена садашњега и начина неодређенога, па ни глаголе не дели у коњугације ни према основи времена садашњега ни према основи начина неодређенога, већ их разликује по завршетку у 1. лицу једн. времена садашњега. Напред ставља схему свих глаголских облика од глагола јесам и бивам^ па после износи и ређа коњугације. Све је глаголе поделио у три коњугације : у прву ставља оне, вод