Просветни гласник

0 Ц Е Н Е И

П Р И К А 3 И

637

којих је 1. п. ј. вр. сад. па — ам '), у другој на — ем г ), у трећој на — им"). Поред индикатива разликује још: заповедни, неодређени и причастни начин. У причастни начин ставља глаголске прилоге времена садашњега и прошлога. Интересно је: да готово све глаголске облике, и просте и сложене, изводи од првога лица једнине садашњега времена, мењајући лични наставак а и у: х, смо, сте, у, ше, и, вши, н итд. према завршетку појединих облика. Једино прилог времена садашњега образује од трећег лица множине времена садашњега наставком — Ли (види Грамат. 4 ) чл. 103.). По кад што, кад поједини облици нису могли бити објашњени простим именом личнога наставка — ш у различне завршетке, он те облике изводи од других облика, опет мењајући завршетак једнога облика у завршетак другога, без икаквих обзира на законе о менама појединих гласова у српскоме језику. Тако прилог времена прошлога од глагола са завршетком -ем у 1. п. ј. вр. сад. изводи од прошастога придева, 1. п. ј. мушкога рода мењањем крајњега о, које је постало од л, у вши и задржавањем непостојанога а, ако га је ту било. Све су готово ове грешке потекле из угледања на Мразовића Словенску Граматику према којој је Писменица рађена. Прилоге дели према њихову значењу ; на прилоге за место, време 5 ) начин (качество), количину, поређење (уподобљавање) и одрицање. Одредбе о предлозима, свезама (сајузу) и узвицима доста су тачне, и једним делом одржале су се до данас. На крају Писменице је кратак преглед српских дијалеката. Вук их, као и сада ми, дели па три, према изговору гласа Ђ: херцеговачко, где изговарају Ђ као је или ије, сремско, где је Ф е, и славенско, где Ђ изговарају као и. Толико о овоме првом граматичком послу великога Вука. На другоме је месту у овоме зборнику Вукова оцена Видаковића романа У самљени Јуноша. Оцена ова била је штампана у бечким С. Новинама. Вук ') По Дескину сви глаголи треће коњугације, ирвога раздеда, трећега обрасца, и некодике аих првога обрасца исте врсте и раздела. Ј ) Сви глаголи ирве и друге коњугације, првога и другога обрасца другога раздеда и сви другога и већи део првога обрасца првога раздеде треће коњугације по Лескиновој подели. 3 ) Сви глаголи четврте коњугације, по Лескипу. 4 ) Сраска граматика за III разред гимназије. Саставио Љуб. Стојановић. Треће издање. 5 ) И Вук на овоме месту каже време, и ако је Писменица писана јужним наречјем.

се није био потписао, па опет није требало много досећања па да се позна њен писац, јер се овом оценом поглавито претреса језик у роману. Ту Вук, и ако благо опет отворено, кори Видаковића за мешавину српскога и црквенословенскога језика, и указује му на многе грешке, које је починио противу чистоте и језика и правописа. Тако му иоред осталога замера: шхо пише он место гласа у, који је дошао на место самогласнога л; што трећи (управо седми) падеж множине од а основа. употребљава на -ами место правилнога на -ама ; што утицајем рускога језпка узимље погрешан облпк за 2. п. мн. на -ов и -еј, код основа мушкога рода (градовЂ, пр1лтелеи), место правилнога облика (градова, пријатеља); што 6. п. ј. од основа на кратко и, употребљава погрешно са завршетком -иом (наметшмЂ); 3. п. мн. вр. сад. од глагола на -им свршава на -у (раду, говору); 3. лицу мн. вр. сад. домеће партикл -ду (можеду, воледу). Под бр. III је Вуков позив на Српски Рјечник. Овај је позив изишао 1816. годпне уз Давидовића С. Новине. И он није без интереса. Нарочито привлачи пажњу оно место, где Вук говори о потреби речника за наш књижевни језик, и тако одмах у почетку свога великога рада износи мисао, која се тек у последње време почела остваривати, оснивањем лексикограФског одсека у Академији Наука Ј ). Речник је, као што сам објављује, израдио према народноме говору и помоћу речника: Курцбека, Делабеле, Велостенца, Јамбрешића, Стулија, Волтиција и Хајма. У Рјечнику би било 18.000 речи, преведених на иемачки, с потребним објашњењима. Ну Рјечник не изиђе у овој години. Вук је променио план у изради, и у другоме позиву од 8. марта 1818. год. који је у овој књизи под бр. VIII. објашњава то. Из тога другога позива на претплату који је такођер за нас интересан, дознајемо за узроке, који спречише појаву његова Рјечника у 1816. години: очекајући претплату. Вук је и даље најмарљивије прикупљао грађу за Рјечник, и тако се било накупило скоро два пута више речи, но што је био обећао да ће их бпти у Рјечнику. По унуту Копитара он је после с тим својим великим и ученим пријатељем све речи истумачио латинским Ги иемачким језиком, а уз много речи додао је и потребна опширнија објашњења. 'Гу је и оглед Рјечника, у коме је четрнаест речи. На четвртом је месту Одговор на Палинодију Саве Мркаља. Ово је чисто полемичка ствар, и у ') На предлог свога члана Стојана Новаковића, Српска Академија Наука је 1894. годиве одлучида да спреми речник српског књижевног језика, и нарочитом је одбору поверила прикупл.ање грађе за тај речник.