Просветни гласник

672

Н А У К А II

Н А С Т А В А

ских споменика, јер су у Јелади благајннци и уопште Фпнансијски чиновници тим путем полагали рачуне. И међународне уговоре тако су стари бележили; н.пр. најстарији уговор, тобоже из 509. г. пре Хр., између Рима и Картагпне био је на тучу (Ро1ућ. III, 26), а тако и уговор што га је скдоппо Спурије Касије између Рима и латпнских савезних градова (С1с. рго Ва1ђо 23, 53). Организацију војске у царско римско доба, из кога имамо највише натписаи за које су они од највећег значаја, познајемо такођер готово једино из натниса. Тако је исто и са свештеничким и религиозним стварима из тога доба; натписи нас овде обавештавају о делокругу свештеника, о календарима, о односима свештеника према владаоцима (нпр. протоколи браће Арвала, који ређају те односе хронолошки од Августа све до Гордијана III). Царски и чиновнички (конзулски и иреторски) едикти упућивани у разне прилике иисмено били би за нас изгубљени, да их општине, на које су управљани, нису овековечиле на камену и металу; тако је сачуван многочувени Диоклецијанов едикат од 301. год., о таксирању робе, у многим грчким п латинским егземпларима. Скуиштинеке и сенатске одлуке као и одлуке других разних колегија сачувале су нам на. тај начин многи важан политнчки и социјални Факат. 0 уарави над римском имиеријом литерарни извори не казују готово ништа; а од каког су значаја натписи за то, јасно показује монументална У. свеска Момзенове римске Историје. За Етнографију они су, као што ћемо данас видети, први и најпоуздаиији извор. Напослетку узгред помињем и то, да су натписи учинили лепих услуга и историји Србије у римско доба и да и даља обавештења о том нредмету имамо очекивати у главном из истог извора. Новац је историку извор натиисом, представом и тиме, што у трговини служи као средство за размену. Многа сасвим непозната лица, чак и из нородица царских, познајемо само из новца, многа упознајемо боље; нека позната имена исправљамо на основу тачнијег бележења на новцу; новац у многој прилици прецизира и време. Кад у грчким градовима по Јужној Италији наилазимо на многи новац сицилијотски, док обрнутих случајева нема., имамо поуздан доказ, да је увоз из Сицилије био мпого мањи но извоз у њу. Што у Апулији има често новца акарнанског, то значи да је између ње и Акарнаније било јаког трговачког саобраћаја. Многе државне прилике објашњују се новцем. Нпр. према заједничком ковању новца више грчких градова или државица, ми знамо да су оне биле у савезу. Или, из натписа и представа сазпајемо

често за припадање ком центру. Пошто право ковања у римској империји даје престоница, то ми према томе, да лп која област добија или губи то право итд., изводпмо о њихову одиосу према Риму. Ш.то се тиче историјских уметничких иродуката довољно је поменути неколико врста: историјске слике, пластичке групе које престављају какав историјски догађај, портрети. Од њих су нарочито важнп римски, јер су Јелини и ту идеалисте. Сетимо се само нпр. рељеФа на Трајанову стубу. Класичну Историју треба предавати, како се оно погрешно каже, прагматички и с особитим обзиром на закон еволуције. Шта више леишег примера за прагматизам можда и нема од римске периоде у свој Историји, а закон еволуције у јелинској драми и пластици је евидентан: Даље њу треба предавати увек са старим изворима и новим критикама у руци. Јер слушаоцу је најпотребније да сазна пут, којим треба грести у изучавању, да научи како се ради самосталио, да у опште иостане подобан гледати на своје очп. За то су неопходна оба класична језика и — немачки, јер су Немци и квалитативно и кваптитативио најбољи радници на нашој науци. Само доктринарп могу тврдити да Кл. Исгорија, као и у опште Повесница, може учити, како треба у конкретном случају на основу тобожних аналогија постунати. Од ње имамо користи, у колико задовољава људску природу жељну да сазна прошлосту колико шири умни хоризонат и у колико, као део Опште Историје, помаже да се упознаду закони по којима се друштво креће, да се добије уверење и утеха, да свет иде непрестано напред, да се стекне прави појам о полоагају микрокозма у васиони итд. * После ових неколиких претходних напомена, да покажемо како ће одприлике изгледати једно наше редовно предавање. Иредметом нека буде питање о становницима Италије п острва јој пре Сеобе Народа. Ниједна ваљда област у Европи нема у својој историји да покаже толике најезде колико Апенинско Полуострво. Као што се на тој светској позорници доцније једно за другим ређају Готи и У1онгобарди, Немци и Французи и други, тако је Италија од вајкада била разбојиште народа и племена. Алпи кацда ни у најстарија времена нису бпли особита препона. Ти етнографски елементи 4 потискују један други, претаиају се један у други, мешају се међу собом, ишчезавају, док се напослетку за извесно време стање у главном не среди; но