Просветни гласник

673

утицање ни тада сасвим не престаје. Те моменте нзнети и одговорити на питања: одкуда долазе упадачи, кога су порекла, како стоје у погдеду сродства према суседима и осталима, то је зад чак оваког једног прегледа. Извори за такву тему разноврснц су. Најдрагоценији су, нарочито у питању о пореклу, језиковни остаци, сачувани литерарно или у натписима, ЕпиграФски споменици од особитог су значаја и при одређивању простирања једног племена. Како данашњи дијалекти без сумње имају у себи елемената и од некадашњих идијома, који су се говорнли у њиховим рејонима, то данашњи етнограФ не сме ни њих губити из вида при решавању својих проблема. Сличност локалних пмена, обичаја, институција итд. такођер није индиФерентна. На послетку богатим су врелом подаци старих писаца, од којих су неки гола традиција, други хнпотеза, комбинација итд., а трећи константована Факта. Таких података имају у главном ови (махом Фрагментирани) класици: Неса(;аеи8 Мплећанип (друга полоб. и почетак 5. в. пре Хр., | после 497; сачувани комади и у Рга§теп1а Шз1опсогит Огаесогит е<1. Саг. е( ТћеоЛ. Ми11еп. Рапзш, А. Е. БЈ(1о1; 1874. I, 1), НеПашкоз нз Мнтнлене (писао око 400.; и у РНС I 45. IV 629), Рћегеку<1ез (5. в.; ГНО I 70), Херодот, Сиракужанин Антиох (цвета с крајем 5. в.; ГНСг I 181), РћШз1оз такођер из Сиракузе (357. пре Хр.; РН6 I 185 IV, 624 и 477), Тукидид, ЕФор из Киме (рођ. око поч 4. в.; ГН6 I 234), Хијероним из Кардије (одприлнке од средине 4. до средине 3. в. пре Хр.; РН6 II 450), Бипз са Сама (друга половина 4. в. и поч. 3.; ГН6 II 466), Ка1Паз Сиракужанин (нисао око 289; ЕНО- II 382), Тнпаеоз (од средине 4. до средине 3. в.; довршио дело 262. пре Хр.; ГНС I 193), Катоп Старији (234—149) Оп§тез (изд. Н. Ре1ег ГНК 40 и даље), Иолибије, Посидоније (ради око сред. 1. в. пре Хр.; ЕНС III245), Варон (116—27 пре Хр.) у с!е 1т§иа БаИпа, УегпизЕ1асси8 (Августово доба; сачуван извод од Секста Помиеја Флора — моагда око сред. 2. в. !по Хр.); Дионисије из Халикарнаса (свршио дело 7.-г.'пре Хр.) и Страбон (издао своја Оео§гарћ1са с поч. 1. в. по Хр.) Народе"."италијске и племена њихова ми бисмо могли прегледати и према пореклу, по коме се они деле на Предпндоевропљане, Индоевропљане (Илире, Италике, Келте, Грке) Семпћане и народе непознатог порекла. Згодније нам је међутим држати се топограФСког им реда идући са севера на југ. Само ћемо народе, који у Италију долазе у историјско доба одвојити и оставити за последак. просвЕтии гласник 1897 г.

* /Тигури се по старијим писцима нружају далеко на запад, чак до Пиринеја, у доцнијих видимо им границу на тој страни све ближе Итатији; на истоку су заилазили дубоко у падску долину: Ио се на њиховом језику звао ВоДенсиз. Из сличности у имену нлемеаа 11та1ез и острва Иуа можда бп се смело закључити, да су они некада допирали и до Елбе. Полибије (код кога се, узгред буди речепо, готово свуда зову А/,уи(Гтп<оС) налази их (II, 16) од Пизе до Масилије (Марсеља): тог б''Ал6рпгог итсо [хеу тгјд а(>худ г>пе(> МавбаХСаг ха1 тђд пцод тад "АХтсек в^џтстшвешд АсуувтТуос хато1гоо(71, ха1 тгјг етс1 то Тгцдцпхог тсеХиуод ах>тоЂ тсХегдаг хехЈиџерцг ха1 тгјг ?тс1 та тсеб(а, тсада д -акатта1> џег џе%дс тсбк&шд П /вгјд .. . Но у маси тада су јамачно живели само у Лдгурском Апенину и Приморским Алпима, куда су се од Гала били повукли. Лигури су сматрани за нрастановништво италијско; од њих су неки изводили Аборигине (ОЈоп. На1.1,10, 3): аХХос бе Асугшг атсоСхогд ^д-оХоуоГхТч' агЈто1>д (зс. ' А{}оцсу1рад), други су идентификовали с њима Сикуле (св. I. 22, 4). Да Келти нису, каже Страбон (II, 5, 28): еО-рц 61 хатеу^ес тсоХХа тб одод топто (Алпи) КеХтсха тсХгју тт v Асугног. огтос б'етедоед-гесд (л^г> есвс, тсадатсХгјвсос тосд @Со1д. То потврђује и ово неколико Факата: физичкп су Келти билн крупни, сназкни људи, Л.игури опет ситни (Б1о<1. У 39, 6), лигурски се говор помиње као нарочити језик (8ел. Б1а1. XII а<1 Не1т. та!г. <1е сопзоћ 7, 9), данашњи дијалекат у њиховој отаџбини различан је од келтиско-италијанских идиома, напослетку и они су као Венети били с Галима увек у непријатељству. Откуда су дошли у Италију, непознато је, како каже Дионисије Халикарнашанин: отсотеда б'аутосд еатс угј тсатдСд, абгјХор" ог> уад етс Хбуетас тсео1 агЈгту тсдоаштедо часред оЈббг. (I, 10, 3) Версије, да су дошли нз Грчке или из сев. Галије с реке Лигура.= Л.игера, уступајући нснред Келта, немају основе. Венети (УеоеИ, Оуеуетос) су живели у веома плодној а и за сгоку врло угодној равници што се пружа од ушћа Пада, Јадранског Мора и речице Сонција (8оп1,шз) с једне до на праву повучену од Тридента (ТгМепШт) ка Верони п јуагних окомака Венетских и Карнијских Алпа с друге стране. Сви се стари слажу у том, да су они у Италији досељенпци, а не аутохтони; али су подељена била мишљења, одакле су дошли у познију отаџбину и шта су пореклом. На основу сличности им у имену с једним племеном у ПаФлагонији — 'ЕгетоС (доцније и ' ЕгетоС ), једни су држали, да су дошли из 87