Просветни гласник

674

н а у к а и

н а с т а в а

Мале Азије. Тако Ливије у самом почетку својег дела (I, 1) вели, да је Антенор по паду Троје с много Енета, који су у некој буни били лротерани из БаФлагоније, дошао у крајњи угао Јадранског Мора, отерао одатле Еуганеје и земљу њихову населио својим људма, који се сад прозову Венети (гл. и 8ШЉ. У, 1, 4 иРНп. III, 130). Пошто је ово био једини узрок том мишљењу, оно дабогме нема никакве вредности. Мсто тако сасвим без основа је и друго. Они т;.ј. који их држе Келтима (81:га1). У, 1, 4: 01 уад ха1 аухо-ос (зс. Енете) <расп КеХгтр атсо(хмд гтр оџсориџшу лссдшхаам-гтг'), држе пх за то с тога, што се у баШа 1д1§<ћтеи81б једно племе келтско звало истим именом. Полибије (II, 17) каже изреком, да су италијски Венети сасвим различни од Гала, и обпчајима и језиком и осталим (тсодауо^ебоггаг, бе Оибрегос, го1с џег е&ев/, хаХ гш хббџш бшџедогге с КеХгшр, уЛшггу аХ1о(а Х^шџегос). То тврди и исгорија, која их зна увек као противнике келтске а пријатеље римске. Данас у том питању нема више сумње; према натписима (писаним оригиналном азбуком добивеном од Етрурада) и другим споменицима њихове културе нађеним код града Атеста (дан. Еб1:е) на реци Адиџи, они су Илири. По Момзену (С1И V 3019) п мали број њихових нелатинских иотша ргорпа има илирскп карактер. Етрурци (Е1Г118С1, Т1Д8С1, Тг /()<5г \Г0(., Т^()()Г]ГО() живе доцније главном масом у области, која се но њима звала Е1гшга, Тизаа, откуда јој и данашње име Тозсаиа. Ту су они били ограничени најпре на земљиште од Арна до Тарквиније; јужни део Етрурије заузели су можда тек у другом веку по основању Рнма, а севернп од Арна до Макре није никад ни припадао стално Етрурцима, већ час њима а час Лигурима. На истоку је границом био Тибар, но натписа етрурских, надгробних, налази се и преко ове реке, на пр. у Ветони, Тудеру итд. Из ове области Етрурци освајају и острва у Тиренском Мору, где су дуго. имали у рукама и Еорзику, па су онда морем прешли и у Кампанију, где су такођер неко време владали све можда до Песта (РаебШт). Изван Етрурије било је Туска и у источној долини Пада: Бононија и Равена су етрурска основања, Мантова је још у позније доба етрурски град (Уегд. Аеи. X, 198. и РНп. III, 130: МаиШа Ти&согит 1гапз Ра<1 ит зо1а геНдиа), Хатрпја и Спина су етрурска места, кад Грци први пут посећују те крајеве у Италији. Затим Рети (КаеИ), у Ретијским Алпима, беху такођер Етрурци. Ливије констатује на једном месту, да ретијска племена у његово доба говоре неким суровим језиком, који ће и по њему снгурно бити покварено етрурски: А1ршз

диодие еа §еп1:Љиз ћаи<1 <1и1)1а оп§о ев1, тахше КаеИб; диоб 1оса 1рза евегагип!, ие ди1(1 ех апИцио ргае!ег бопит Ип§иае, пес еит тсогир!ит, геИпегеп! (У, 33, 11). Данашњи дијалекат у Ретијским Алпима, ладински, својом потмулошћу само може иоткрепљавати то мишљење. По Бшпуб. Наћ I, 30, даље, Етрурцп сами себе зову Кабепиае ('Равеууа), а то ће етимолошки бити исто што и КаеИ (кор. Кав). На послетку на више места око Луганског Језера, у Вохеи-у и недалеко од Сондрија (8ош1по) нађено је етрурских натписа. Некада међутим етрурски је елеменат захватао и сав огромни нростор од Алпа до Апенина, како Ливије на поменутом месту каже: пес сит Мб рпшит Е^гибсогит (т. ј. онима, који станују у Етрурији) зес! тиИо ап1е сит Пз, < јш Гп1ег Арреппгпит А1ре8д ;ие тсо1ећап1, баере ехегсКиб СгаПш ри§патеге (V, 83. 6) и роб!еа Ггапз Арреппшит 1оИ(1ет, с]ио1; сарКа 0Г1§т18 егаи!, со1ои11б 1Ш8818, ^иае 1гапз Рас1ит оит1а 1оса ехсер!о Уеие1огпт ап§и1о, ((111 зтит с1гситсо1ип1 тагЈ8, из^ие а<1 А1рез 1еииеге (V, 33, 9—10). С овога простора њпх су потиснули Гали. Порекло етрурско сасвим је тамно. О њему су стари имали у главном два мишљења, но она су оба потекла из заблуде. Једни су Етрурце доводпли из Ллдије, идентиФиковали их с Љђанима, сви по Херодоту (I, 94). Оца међутим историје, а преко њега друге, на ту тврдњу навела је само сличност грчког имена Етрураца — Т^ддт]го( с именом једног сасвим различног племена што је живело у Л.идији — тгнјоцјјос или баш и Т у^^гјро( по граду Тг >^да. ЈошДионисије Халикарнашанин примећује, да Лиђани немају с Етрурцима баш ништа слично ни заједничко: оу џер бђ ог>бе Лубтр го1>д То^^цуо^д мпоСхогд о1[ла1 угре<т')а1. огЈбе уад ехе(го1д бџбуХшв<то( е1<ш>, огЈб' еагм е1тсе1г шд сршгц џеу огЈхбго %отрга1 тсадатсХгјС!(а, аХХа бе гсга бсабш^огбс гтјд џгјгаотсбАешд [у^с] џеггјџага ог!ге уад Зеог>д Л^босд агЈгог)д гоџ(^о^с>1 ог!те %'б[10сд огп г' етигцбегџавг. хе/оцрг<ул тса^атсХца^осд... (I, 30). Друго мпшљење, које их чини Пелазгима, датира од Хеланика. На острву Лемну (и Имбру) било је такођер Тирена; то кажу стари писци (Тћис. IV, 109) а потврђују етрурски натписи тамо нађени. Како су они ту дошли, за сад није још решено, но врло рано нису зацело, јер име Т у(>(>г]ро( добили су Грци од Латина, дакле пошто су с њима у Италији дошли у додир. Ове дакле Тирене с Лемна узме Хекатеј (Негосћ VI, 167) за Пелазге, протеране из Атине (где је по њему било тог елемента, што је Ре1аг §1СОп узео за Ре1аз§1соп). Хелаппк опет онда пође само корак даље и начини све Етрурце Пелазгима (Бши. Наћ I, 28, 3). Данашњи научници