Просветни гласник

НАУКА и настава

675

сложени су у том, да је ово пдеме раздично од свих иознатнх народа и физичким обликом и обичајима и језиком, како још Бшп. На1. I, 30, 2 вел.и: идхаббг те ттСсрг хш огдеу1 аххоо уега, оите 6ј10укихтгТог огЈте бџоббоигоу ( о р) ег )()((Тхе тси. Ониски, здеиастн, ведике гдаве и дебеднх руку, они нмају мистериозну, суморну и сурову религију. Језнк им је сачуван на хиљадама натписа (око седам хиљада), међу којпма има н некодико дужих, као што је перузијски. Али се ти натписи не могу прочитати. Ипак оно што је нознато одваја етрурски јасно од свих идијома. Пре свега мн у њему разликујемо две периоде: у нрвој је вокадизаиија готово скроз проведена — између два консонанта готово редовно долази но вокал, као у примеру тППсе^итапНта^итагатПзЈае^ригепаЈе е*с.; у другој синкопа и одбацивање наставка (што је махом последица закона, по ком акценат мора падатп на први слог) чине га необично суровим: тако од ' АтаХаутгј иостаје аШ1а, од КХ^та^џггјвгда — с1и1т81а, од Таг(]и1пји8 — Тагсћпа!, од Мегекаос — Меп1е, од Иле^/.гдоос — Е1сћбеп1ге, од Мтегуа — Метта, Магсат наставком а1 бнва Магсша1 а не Магсашаћ Почетак перузијског натписа гласи нпр.: еи1а! 1аппа 1агеги1 атетахг 1аи1п уакПпаае вИааНшав 81е1е5фаги. Суровост се даље огледа и у томе, што се још врло рано о и и, ћ и р, <1 и 1; поклапају, и што се меки грчки асниранат </> избегава, док су тврди & и % тако омиљенн, да се уиотребљавају и где им ннје места, нпр.: у ТћеШв за ТћеИз, ТЛе1арће за Те1ер1шз, ХЈШге и Ш7гаге за ОДувбеиз. Исто тако речи, којима се за смисао дознало, јасно казују, да овај језик нема никакве сродности ни сједннм другим. Година се нпр. каже гп, син се1а или с1ап, кћи зсх, Афродита Тигап, Бах ГиДипд, Хермес Типпз нтд. Истина има између њега и итадијског говора и нешто сличности, а нарочито у именпма богова, нпр. ЈЈзп (сунце, зора) сродно је с датинским аизит, аигит, аигога, во1, Жтегоа с тенегуаге, 1,а$а с 1а8С1ти8; али ништа не јамчи, да та сличност не долази од нозајмице нз доцнијеГ времена. Тражилн су сродство и у другим језицима, или боље нема језика, који није с том намером упоређиван с етрурским, па је резудтат увек био негативан. Тако су га узалуд уиоредиди са семнтским, аријским и фннским језицима, па са маденим лигурским остацима, тако са баскијским, на који је нарочито упућивао сличан геограФски подожај оба племепа, и с несталим народом с острва у Тиренском Мору а особито са Сицилпје, јер у Етрурији није нигде нађено онаких гробова у облику куле, нурхага, којих тамо има у толиком броју. Еорсен је покушао начннитн их Италицима, но с не више среће. Неки

су опет мислиди, да ће језик етрурскн бити постао мешавнном из разенског и туског, на основу тога, што се у умбријском дијалект-у опажа иста тежња за деструкцијом свега Финијег, која у етрурском, као и с тога, што се иначе не може објаснити, откуда да се народ, који се зове Разенима, назива још и Тусцима, Етрурцима. На ово последње може се пркметити, да је Е1ш8си8 (Тизсиз) могло постати од основе речи Каз-еинае метатезом п префпксом . При свем том неке ствари говоре за индоевропско иорекло; тако ће рег тг, која се налази у почетку многих старијих натписа, зацедо бити грчко - сјл (, е1ц( (други су хтели да је оио = е§о), нпр. пп АШез Ар1апав = 8ит Аћ1ае Ар1апае; Т1па илн Тппа, име етрурског Зевса, биће санскртско Лта, дан; генитиви консопантских основа, на из: уенегиз, гаГилиз, Еагив, АгипНПа1и8, ТагпсћШиз одговарају тачно стародатинском и санскртском генитиву на аз. Још да номенем овде и ово. Пре некодико годиеа добише научнпци ведику наду, да ће се најзад п ово тако интересантно питање о језику етрурском моћи~ деФинитивно расправити; један нов текст, којим је бида обавијена нека мумија египатска у загребачком музеју, обећавао је то решење. Но до данас ни анадиза тога ритуада није дада никаква резудтата. И тако уопште ту можда могу помоћи једино ШиП ћШпдиез. Према свему реченом јасно је, да поузданог одговора не може бити ни на иитање, одакде су и којим путем Етрурци дошди у Итадију. Према поменутом месту Херодотову, они би биди дошди морем на умбријску обаду. Против тог мишљења говорио би и тај раздог, што Етрурци на оном кудтурном степепу којп је по нашем знању најстарпји нису могди бити тодико савршени морепдовци. Аргуменат је против тога мишљења и Факат, да су сви етрурски важнији градовиу средземље. Вероватнија је дакде хипотеза Нибурова, за коју је данас већина (нарочито Немаца) да су оаи дошди копном иреко Адпа. За то би говоридо и егзистовање Етрураца у Ретијским Алпима и у целој додини падској, о чему смо већ говориди. Истина стари писци хоће да су ту Етрурци дошди тек из Етрурије (гд. напред наведено место у Ливија, па РИп. III 118 и [изИп. 20,5 Ти8С1 (1исе Еае^о атШз 8е (Пћи8 атЈ8818 А1рез оссирауеге), ади то ће пре бити услед генералисања Факта, да су Етрурци доиста и из Етрурије слали у долину око падског ушћа иеке кодоније, како то поврђују монум. остаци и. пр. за Вононију. — Некп научници су за први пут с тога, што су Етрурци по азијском обичају своје мртве сахрањивали, док их сви Европљани, изгледа, првобитно спаљиваху.

87*