Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

677

с Јел.иннма, исто је тако немогуће рећи, као ни кад; у тодико мање, у колико још није одговорено на питање, којим су путем Једини дошди у Грчку, морем иди сухим. Но Итадици су се већ у то доба у неколико одвојиди од Једина. За то говори име бгаесиз, како је Римљанин звао сваког Грка. Доцнију самостадност њихову према браћи на Бадк. Подуострву објаснпће најбоље некодико језиковних примера. Док Италик нпр. често употребљава ј, V , з, дотде их Грк веома избегава. Итадици немају правих аспираната, које Грци тако радо упетребљавају, а обрнуто Грци су без италпчког спиранта 1'. Једини су сасвим изгубиди аблатив, а Итадици га редовно употребљавају ; обрнуто Италици немају тако чести у грчком језику дуад. Локатив се такођер у датинском надази по који пут, међутим у грчком се сасвим изгубио. Итд.. Итадици су на Апсеиниско Полуострво дошди јамачно сухим, са севера, преко Адиа. Јер у време, кад та сеоба пада, бродарство није могдо бити особито развијено, а иначе нема ничега што би инсистирало за морски пут. Да су они наједанпут сви дошди овамо и да су у падској долини неко време у заједници живеди, како хоће неки новији, не доказује се ничим. Факат је међутим, да у Терамарама бораве бронзану периоду. — Ова индоевроиска грана рачва се у две !посебне, које су носде опет од себе пустиде по више других гранчица. Једеа су од те две гране Латини а друга УмброСабели. Од италијских дијадеката уопште боље су нам познати само датински, умбријски и самнитски, први из небројених списа и сидннх натписа, друга два из куд и камо мањег броја натписа. Од остадих неки су оставили мршавих обедежја своје егзистенције, као маршки, водшки, Фалишки а други су сасвим нестади. Ипак ми смемо већину узети за умбро-сабелске. Тако за Хириине Страбон изреком каже да су Самнићанп : е^гјд <Г е1а1у с 1дтцго(, хкртос ЗаугТтси (V, 4, 12) а за реч од које им је име знамо да је сабивска — вук. Исти писац то тврди и за Френтане (V, 4, 2:) Фдегтссро! ЈЕагшпхдг ед-1'од. Што се тиче Шарса, Маруцина, Иелигна и Вестина, о њима има у Ливија ово место (VIII, 29): Маг81, РаеН§тдие е! Маггиснп, диоз, 81 УевИпиз аШп§еге1иу, отпез ћаћепДоз ћоз1ез; према томе они су биди у особитој вези, те су вероватно припадали и једној грани. Како сад Овидије, који је био родом Пелигњанин (Гав!. III, 95), своје претке зове Сибињанима (Е4 Шн сит ргоат18, шПез РаеП§пе, баћнт сопуспН...), то је Нибур имао право,

кад их је узео за Сабеде, у тодико пре, што су они сви између Сабина и Самнићана. 0 осталима биће помена доцније. Поменути остаци итадијскнх дијадеката евпдентан су доказ, да су датинска с једне и умбросабедска грана с друге стране самосталне групе, с већим разликама но што су нпр. међу два грчка дијадекта. Тако у прономинама а и иначе често, где Љтин каже ди. у умбријско-сабелском стоји р, стр. ргв — дигз. У умбро-сабелском дифтонзи су много боље очувани но у латинском, које их као уоиште сви северни дијадекти веома руши. Док Латин основни вокад у композитама често слаби, он се у другој групи не мења. Умбро-Сабели су потпуно сачували докатив ; Латии га употребљава све мање и мање. ИнФинитива на шп има само у умбросабедском; наставка Ђиз за Ба1. Р1иг. само у .4атпна. Умбро-Сабели граде футур као Грци наставком од корена е& (ћег-езк, Хеу~&ш) док Латини ту употребљавају оптатив глагода иди наставак начињен од верба ј'ио (— атаћо). Итд.. Но да прегледамо свако пдеме појединце. Пре но што ће се настанити у познијој отаџбнни, која се по њима прозвала и која је заузимала просгор између Тибра и Јадранског Мора од Рубикона до Анконе и реке Нара (Иаг), Умбри (ХЈтђп, ' О;10о1хо() су били велики н силан народ; поХХа бе хсс( иХХа тгјд ' 1тк1(ид (осим Умбрије) фхоур ' у.ш , Ј јр тоисо го е&гос ер то1д л&гп џеуа вели Дионисије из Халикарнаса у својој археологији (I, 19). Ако је веровати Херодотовим речима (14, 49): „из земље изнад Умбра долази Карпис и још једна друга река, Алпис, које теку на југ, па се и оне удевају у њ (тј. у Дуиав)", они би тада биди допирали чак до Алпа. Да су живели на северу од Пада, тврди и Страбон (V, 1, 10) као и то, што једна од најстари.јих насеобина на овој страни има италијско име — На1;па од а!ег, црн, дакде „Црни Град". Не знамо, докде су ту ишли на истоку и на западу, алп није немогуће да су им суседи били чак Илири и Л.игури. На другој обади највеће реке Апенинског Полуострва у њиховим је рукама бида онда, изгдеда, цеда Гадија Транспадана и готово сва Етрурија. Јер Бононија је до петог века, кад је постада етрурском, умбријска, град Спина на ушћу Пада, једно од најстаријих места у том крају, има чисто италијско име (брта трн, дакле „Трнов Град"), једна се река у Етрурији зове ХЈтћго, на њему има место 4гас!из ТЈшћпае, напослетку старо име чувеног града Иизгат било је СаШагз (ћју. X, 25: ас1 С1изшт, диос1 Сатагз оНт арреИаћап!) а у Умбрији се помињу пданинци СатегЧез. Из