Просветни гласник

678

наука и еастава

овпх области потиснули су Умбре у познију им отаџбиоу Етрурци ; Пдинијеве речи ТгесеМа еогит (зс. ХЈтђгогит) орр1(1а Ти8С1 ДеђеПазве герегшгПиг (К. Н. III, 112) односе се на тај моменат (а ако су оне у колико се тиче броја градова. задело исто тако тачне као и оне друге у љега III, 50 : ТЈт1>го8 т<1е — 8с. ех Е1.гипа — ехе^еге апигцпгив Ре1а8д1, ћоз ЕусИ, а (јиогит ге§е Туггћет, тох а засгШс1о п!и 1т§иа бгаесогит Тћизс! — Оиостхбо/ у Вјопуб. На1. I, 30 — зип1 содпотЈпаИ). Довољно је ногледатп на природу оба апенинска ланца за доказ, да су се становници њиховп ту повукли испред инвазије. То међутим тврде и пгувинске рптуалне таблице (тако назване што су нађене код града 1§итт), у којпма се поред осталих племена као главни земаљски непријатељи иомињу и Етрурци. С ириморја су Умбре одагналп Сеиони, галско племе (1лт. У, 35, 3). Уоиште су они били мало отпорни; поменуто је, да им језик показује много етрурског утицаја, а Римљани су их с крајем четвртог века нре Хрисга готово без муке покорили. Под именом Сабела (8аће1Н) разумеју се скупа сва племена која су постала од друге половине умбро-сабелског народа, од Сабињана; 84гаћ. V, 4, 12: Е1ход бе бт гогЈто ха1 ШиреХХогд агЈто1к (тј. сојјс ЈЕссигХтад) упохо()1,аг1,хтд апо ттр уорешг лдосауо^е^д-гјуа!.. Првобитно седиште сабинско у средњој Италији, одакле су се та племена поиздвајала, било је можда у околини града Амитерна, како каже Катон, по Дионисију Халикарнашанину II, 49: Катоу — пооутгр' аугмр ог/.цту апосрагчег. уегкГ)!Н/л хм/мју т/,ра ха/.оиџеугц' ТеЧтоои уау аууоу поХешс 5 Аџттедгцс хе1џ6гг]1>. Из ове узане колевке Сабели бп се били помакли до Реате па до Тибра (ЉМ. и I, 14), а после пестепено насељавају цео простор између Умбрије, Лације, Кампаније, АпулијеиЛуканије, и то јамачно у краљевско римско доба. Предање о узроку тог ширења уме овако да прнча: Сабињани су у тешким, ратним или поморним годинама, посвећивали богу Марсу сву децу која би се тада родила, и после двадесет годпна све који би билиу животу излагали су у пролеће на гранпцу, да траже себи нова станишта, обично под воћством какве животиње посвећене Марсу (Уег засгит). У речено доба, за време римских краљева, сабелска су племена овако размештена : Ргсетез или Ргсепг, ређе РгсепИт (од р1си8 детљић, који је био посвећен Марсу) од умбријске границе можда до града Иитерамније поред мора, РгаеШШ , јужно од Пицента, око Интерамнпја и Хатрије. Област у којој су ова два племена звала се Ргсепит. Даље, уз Јадранско Море, живели су: Шаггисгт између Пицена и Самније, и 1'гепктг (ћгаЦгаш) одатле све

до Апулије; у унутрашњости пак земље били су: УезИт, између Претуција и Маруцина, па око Фуцинскиг Језера јужно МагзГ, и западно РаеИдпг (градови њихова СогДшит и Овидијево родно место 8и1то), а у Самнпјп: на реци Сагру Сагасет, у изворишту Волтурна бгсИстг (око Теп,т штп ЗнНсшит) и РепРгг, јужно од њих.између Капуе и Беневента, СашЈтг а источно од ових ШгртГ (од сабпнско-сампитске речи Чопос — вук). Најзнатније је међутим од свих било племе самнитско, 8атпИез. ЕЕ>их тако зову Римљани, а сами су се звали Сабинима; за то су најбољи доказ новци што су их ковали г. 87.—84. у познатом рату против Римљана, на којима стоји За&тп (Оеп. Р1.), као и грчка транскринција 2аг>р1та(, (нз ЗаћпНез; 31га1с>. 5, 4, 12 оЈд о1 "ЕПугед 2ауг1тад Хеуо^гп). Самнићани су се населили најпре на рецн Сагру, одатле су се спустили у долину реке ТиФерна и ту осиовали град Бовијан (назван тако по Марсову бику, који пх је водио). Од друге половине 5. в. онп одатле освајају целу Кампанију (где су од смеше између њих и покорених Опика постали Кампанци — КаппагоI на њихову новцу — названи тако по Капуји или Осци по имену покорених, откуда се после име Оска пренело на све Сабеле и нме ошког језика на сабелски дијалекат) п Луканију, где су од Енотра и њих постали Лукани (Ло^хагоС). Наиослетку у средини 4. в. од лукаиских Самнићана одвојпли су се Брутији (Бретији) и Мамертини. Пре но што су Сабели освојили Кампанију, Дуканију и Брутију, латинска племена захватала су поред Лацнје и ове три области; потиснута Самнићанима, она су заузела и највећи део острва Сицилије. Као што показује терен њима заузиманог дела на Латииском Полуострву, она су се спуштала са севера на југ све западном обалом и дошла су у своју потоњу отаџбину пре но Умбро-Сабели.Уер док латпнска племена живе у плодним равницама, Умбри и Сабели су по кршевима. .1атпнска нлемена била су ова: Сикули, Латини и Оиици или Аузони или Енотри. Сикули (81сиП, Ј^меЛоС) су најпре заузимали доцнију Л.ацију (Раћ. РкЛ. у БТШ Н. Ре^ег; Уагг. (1е Б. Е. У, 101; Уегд. Аеп. VII, 795, VIII, 328, XI, 316-7; Бшпуз. На1. I, 12, 3; РПп. N. Н. III, 9, 56; Рез!. т. 8асгаш; ЗоНп. 2, 8, 10; 8егу. а<1 Аеп. III, 500, VIII, 631. VIII, 795, XI, 317). По предању они би дакле били први становпици тог класичног дела Апенинског Полуострва; но археолошка ископавања јасно показују, да су ту пре Италика живели не само неолотици него чак и људи