Просветни гласник

682

НАУКА И НАСТАВА

Феничани се у новој отаџбини настањују управо само на Сицилији, по свииа њеним гребенима и околним острвдима. Трага на западној обали Италије сачувадо им се једино у имену церске (Саеге) луке Рип1сит и у старом имену Цере — ' АууЛЛа, које Феничански значи „Округли Град". Еад су ове трговачке Факторије основане, не може се рећи. Не зна се позитивно, ни да ли је то бидо нре или после доласка Јелина. Јер ако Тукидид и каже, да су Грци Феничане затекли на Сицилији, то може значити, да су се они били настанили ту пре јелинског доласка еи §гов. Пошто их Л.атини зову Пенима, вероватно је, да су их они упознали тек преко Грка. У Омирово доба западна Италија и Сицилија биле су Јелинима сасвим непознате. Хезиод их већ помиње, но и Италију као острво. Према томе грчко систематско колонизовање Италије није у ово време још било настало. Али кад пада почетак, не може се рећи. Најстарија насеобива јелинска на тој обали била је Куме. Имена Јонско Море и Јонски Залив доказ су, да су Јонци, малоазијски, први упознали источну обалу Апенинског Полуострва. Вероватно и Киме је. јонска колонија и то Фокејска ; предање вели тако а један Фокејски град има исто име. За Јонцима су дошли Еолци и Дорци, и доцније цела Сицилија и сва јужна Италија по обали начичкане су грчким колонијама, те се последња звала и Велика Грчка. Келти (КеЛго(, Гакитш, 6а1И) су народ индоевропског порекла, који је прешао у Италију из Француске преко западних Алпа, а јамачно не пре друге половине 5. в. пре Христа, пошто опадање етрурске моћи свакако стоји у вези с њиховом најездом. У новој земљи они су иоступно заузели огроман простор од Алиа до Апенина и реке Езиса (Ае818). То тврде и предања и стари писци и споменици налажени овде и онде по тим крајевима као напослетку и данашњи дијалекти, који се у целој тој области (изузимајући мали део од реке Минција и на југу до Пизара) тако разликују од средњо и јужно-италијских и који тако личе на француски са својим назалима и мутним вокалима. У Алпима Гали су били одвојени Ретима на источне — Сагпгсг, од Тергесте (Трста) до ЈиНит Сагшсит, и западне: Таиппг, северно од изворишта Пада у Котијским Алпима, 8а1аззг, јужно од В. Бернхарда и 1,еропШ одатле до језера Кома и Св. Готхарда. Но било је њих и у Ретији, међу ретским племенима; тако се нпр. за ТгМепћип причало, да су га Гали основали (ЈивШ. XX, 5, 8). У долинп реке Пада на левој обали најдаље на западу били су Тлбгсг, на реци ЗебНеб (ЕрогесНа и Ш§отагиб су

галска имена), око Милана па отпршшке до реке Адуе 1п8иЂге$ а источно од њих све до Вероне па и преко Адиџа Сепотапг-, на десној пак страни Апатагг на Требији, Ђоп у средини, од Парме до Болоње, и источно од њих 1лп§опе8. У Умбрији су живели 8епопев, од Рубикона до Езиса све поред мора. На послетку п јужно од Апенина нашло се од њих трага, али само код града Тудера (Тис1ег) и то у једном једином натпису, на латинском и галском језику; то ће дакле пре послужити као доказ, да се права келтска отаџбина свршавала код Апенина.

Главна литература: ЖасЈгзттћ, Сиг1: ЕШеНиид т <]ав 8кк1шт с1ег а11еп СезсМсМе. Ее1р21§, 8. ШггеГ 1895. Моттзеп, ТћеоЛог: Воитсће СезсМсМе. I 8 . ВегНи, \Уе1с1тапп8сће Висћћаш11ип§. 1888. Меуег, Е(1иаг<1: ОезсМсМе <1е8 АНегШитз. II В.. 81иМдагс1, 8. 6. СоМа. 1893. Шззеп, Нетпсћ: ИаПзсће Вап <1е8кшн1е. I В. ВегНп, "У^еМтапшсће ВисћћашПипд. 1883. РеГег, Саг1: 2е1иа1е1п <1ег гот18сћеи ОезсМсМе. VI. АиИ. На11е, Висћћ. с1ез \\ г а18епћаи8е8. 1882.

ИСПИТИ И РУЧНИ РАДОВИ I Испити 1. Циљ и важност. Сем пропитивања, које се врши преко године, пре и после н за време самога предавања, ради обнове и утврђивања; долазе на крају течаја и године испити, на којима има да се види напредак у појединих ученика из појединих предмета и напредак у опште. Течајни или полугодишњи испити су од мање важности, јер се и мање спреме износи на њима, а годишњи су много важнији, јер они одлучују о преласку ученичком у старији разред и дају самоме учитељу квалиФикацију, од које посде зависи и његово унапређење. Зато ћемо о њима и говорити. 2. Држање испита. На годишњем испиту има да се види сав рад и нанредак у школи за ту годину. То ће бити, ако се испитају сва деца из свих предмета. Испитивање не сме бити површно. Сваки ученикмора говорити толико, колико је потребно, те да се тачно сазна његова спрема из тога. предмета. Ако се испитивање врши површно,