Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

683

онда се ни код једног ученика не сазна тачно његова спрема и онда је и укупна оцена површна и нетачна. На жалост, испити се данас врше одвише иовршно. Они често не трају ни део дан. Надзорницима се одреди известан број школа, који они морају прећи до Петрова-дана. А једне године (1896) беше им одређено и за колико дана морају свршити испите, рачунајући им сваки дан ио две гиколе, заједно с иутовањем од једне до друге! Ово више није испит него Форма, а за прави испит требало би најмање дан, и то онде, где нема много ученика и много предмета. Не допушта се никако, ни с педагошке ни с хигијенске стране, да се деда држе више од 4 часа пре, или 4 после подне, или још боље, 5 пре или 3 после подне, и то с пристојним одморима; а у нижим разредима ни толико.. 1 ) Испите би ваљало удесити тако, да пре подне дођу научни предмети, као тежи, а после подне вештине и остала церемонија (свечаност). Кад је у средњим школама тешко свршити испит из једнога предмета пре подне, него често остаје и за после подне, онда је немогућно и замислити, да се у основној школи, где је исто толико ученика, сврши испит за јо^но пре или после подне из свих научних иредмета па и вештина, па и да остане времена за раздавање награда и друге послове. Зато је данашња ревизија и с ове стране за потиуну осуду. Преглед књижнице, учила, архиве, преииске, рада одборскога и све друге послове ваљало би оставити за други дан. Иронија је тражити, да се данас за једно пре или после подне и ово прегледа с оном савесношћу и озбиљношћу, коју оно заслужује. А кад би се увео сталан стручан надзор, који не би ви допустио нерад и неправилности, онда би овај преглед био и непотребан. Али све ово не стоји у вољи и власти учитељевој, те да се поправи, но у вољи и власти унраве просветне, и ми га спомињемо овде као заједнички идеал и тежњу за поправком. Друго нешто има, што стоји чисто у вољи и власти учитељевој. То је само испитивање. Б. Испитивање. Учитељ може испитивати: иристрасно и неиристрасно, вешто и невешто, иоштено, частно, п неиоштено, нечасно. Ј ) Један је ревизор усред престониде завршио један испит у 10 часова ноАу ! Деца су већ, и онако гладна, без вечере, била готово поспала. Ово је право мучење деце. А са свим је обична ствар, да се испити после подне, особито по селима, где надзорник има да путује од шкоде до школе, не сврше за видела, него се мора палити лампа. И онда сирота сељачка деца, која имају да путују до куће по читав сахат два. морају да иду по мраку и то често по киши и највећем бдату!

Пристрасно би било, кад би се он према појединим ученицима понашао различно и неке навалично питао теже ствари, у намери да их обори или понизи, а друге навалично питао лакше ствари и помагао им, у намери, да их извуче. Непристрасно је, кад се према свима понаша подједнако, родитељски, желећи свакоме ученику добра а ниједноме зла. Вешто је исиитивање, кад учитељ даје таква питања, да ученици одмах разумеју шта он хоће и на то одговарају, те се може видети све шта деца знају. Невешто је, кад ученици не разумеју питања, па одговарају друго и буне се, те не могу да покажу оно што знају. Поштено или часно испитивање је оно, где учитељ не тражи да деца покажу више знања но што га имају, те да пред светом лажно бриљирају и задивљују га, но само онолико колико га који ученик има и онако како деца владају њиме. Неиоштеио или нечасно је оно, где учитељ навалиде помаже, додаје, допуњује, дели улоге и казује ко ће шта говорити 1 ) и тако даље, а све у намери, да сакрије неусиех и изнесе пред свет много више но што су у истини деца научила. Такав учитељ често сам и пита и одговара. Ученици треба само да понављају и одобравају. Такав учитељ често изради цео задатак рачунски на табли сам и опет каже ученику: „врло добро !" А исти ученик не би га умео израдити ни после овога. Овакви су учитељи доиста најгори. Јер не само што су неспремни, неподобни за посао, но су и неиоштени. А од овога пред децом ништа горе нема. На другом месту непоштење ове врсте може и не бити оволико штетно колико је оно овде. Место да гледају пред собом, у учитељу своме, идеал поштења, деца гледају једнога обичнога швиндлера! Зато учитељ треба да тежи томе, да у испитивању буде неиристрастан, вешт и да никако из просте сујете и ниске грабљивости или страха од какве незнатне штете, жртвује свој високи позив и најважнију васпитну страну у развитку омладине народне. Швиндлери истина често боље пролазе у свету; али се то брзо ухвати, не буде дуго, и такви никада не допринесу ништа бољитку народноме. А ко хоће с мирном савешћу да склопи очи и пође с овога света, он не сме ово да буде, и он мора носити у души својој тврдо уверење, да је за добро народно чинио све што је могао. Код многих старих учитеља био је обичај, не само да кажу, који ће ученик што говорити, него и да одреде, који ће који иредмет аотказивати, ако би ови при свем том застади и не би нешто знади. Ови су обично седели у првој клупи до табле, иза оних, који су прозвани да говоре. Овакав је један случај био усред Београда у почетку последње четврти овога века.

88*