Просветни гласник

686

Н А У К А И

Н А С Т А В А

раднике, који ће поштено додазити до својих на- ј мирница у животу, који ће их заслуживати. 2. Рад у радионици. — Кад се каже радионица, не треба одмах мислити на тезге, алат и нарочито одељење за ово. Почеци радионице могу бити и у учионици. Нека се прво покдони довољна пажња цртању и реду школскоме, па је учињен почетак добар. За тим ће доћи, мало по мадо, да деца почињу и правити по што шта, алатом, којп имају, и оно што воде. Учитељ ће их само упућивати: како да се не осакате и како ће што бољв да ураде. Временом ће доћи и савршенији адат п можда и нарочита места и нарочити часови за ово. Све поступно, а поуздано. Тиха вода брег рони. У деце је тежња иди пагон за стварањем. Њзга само не треба сдабити и убијати. А ако га вешто и потпомогнемо, онда смо два пут учинили да се он развије до талента. Који учитељ буде срећан, да имадне и нешто алата и радионице, он ће и сам знати како ће поступати у овоме 1 ). Из почетка треба да преоблађују простијз ствари, занимљивије и оно што деца воле. За тим долазе ствари, где се више иази на иравилност, а лаке су за израду, а то су ствари од дебеле хартије (картонажа). Онда би дошле теже ствари од дрвета с разним алатима. А свуда ваља имати на уму нрактичну потребу и месне прилике. У радионици мора владати чистота и ред. Без овога она не развија ни тело ни душу колико ваља. Деца ту не могу бити у онакоме запту, у какоме су у школи, али не смеју бити ни толико слободна да једно другом смеће. Свако се мора бавити својим послом и трудити се да га што боље изведе. У радионици ваља да влада дух мира и љубави. У њу ваља да се долази с веселошћу, у њој да се ради с љубављу, а из ње да се излази с тежњом за скори повратак у њу и продужење рада. Зато никад не дотеривати до умора, а још мање Ј ) Захваљујући Удружењу за увођење ручнога рада у мушке школе и његовоме вредноме учитељу Јови ЈовановиКу, као и свима онима, у којих је ова ствар иашла депа одзива и помоћи, ми ћемо у скоро добити леп број и практички спремних наставника за овај посао. Кад се овоме дода још, да је овај предмет уведен сада и у саму Учитељску Шкоду, онда су изгледи на будућност још депши. Ваља само бити смотрен при извођењу ове ствари у ирактици. С тога што се нема адата и радиониде, што се не наилази на одзив код кметова и одббра школских и што се истичу разне сметње, не треба малаксати. Прави вештак треба бити тек у извођењу. Све полако, а одлучно напред, па је успех известан. На муди се познају јунади, а на послу радниди

! казнама за некакав неуспех одбијати децу од рада. 1 ) Ваља имати на уиу, да у овоме послу није главно оно што се уради, но сам рад. Ми хоћемо да навикнемо децу на рад, а то ћемо учинити, ако их иустимо да раде и ако учинимо да им рад буде мио. А вештина у раду доћи ће и сама по себи, мало по мало. У овоме се мора пазити и на доба дечије. Деца у забавиштима и у нижим разредима основне школе нису за овај посао. У томе добу има других радова и забава за њих, а сечиво ни једно не сме нм се давати. Дотле она само гледају, и примају гледајући. Тек од осме године може им се допустити и активан удео. — По томе ручни рад ће доћи као предмет тек у Ш и IV разреду основне школе. Али се највише може развити и технички усавршити тек у вишој основној школи, а може се унети и у продужне, недељне и празничне, нарочито варошке. 3. Рад у градини. — Још више и још кориснија кретања има у радовима у градини или врту школскоме. Зато се и тело овде више развија и на здравље се више утиче, бржим и дубљим дисањем чиста ваздуха, знојењем и пречишћањем крви. И за дух овде има впше дражи но у радионици, јер има више шаренила и додира с природом и њеним силама. Али радови у градини ограничени су на извесно време. У градини се не може радити ни кад је рђаво време ни у зимње доба. За ово дакле остају само леии пролетњи, летњи и јесењи дани. Зато се тим временом ваља и користити. Онда радови у радионици могу и да изостану и да се врше само у ружно време. Радови у градини, као приуготовни за радове пољске, земљорадничке и у опште привредне, још су у неку руку и важнији од радова у радионици, који више служе за основицу занатима. Зато су они и претежнији за наше сеоске школе. И у њима има свих оних добитака и за душу и за тело, којих има и од радова у радионици, само ако се уреде како ваља. Зато и не би требало да буде нв једне варошке а још мање сеоске школе без школске градине. Она треба да се разликује од „дана орања", што га по закону учитељ има за своје личне домаће потребе. Врт, башта или градина школска ваља да је у непосредној близини или додиру са школом. Она ваља да је око саме школе. ') Даља и ближа упуства о овоме наћи ће учитељи у лепоме раду Ј. Јовановића, који је штампан у »Пр. Гласнику« за 1896 и 1897. а за тим и отштампан одатле у засебну књигу, са сликама.