Просветни гласник

0 Ц Е Н Е И

ПРЈКАЗИ

695

вопису, прво говори о словенскоме гц, које ^се не може у српскоме употребити за шч ; о мени словенскога гц у српско К; о глаголима чпја је осаова начина неодређенога на — та, па је код једних глагола ова основа изведена од глаголске наставком — а, а код других је ово у исти мах и глаголска основа. Под бројем XXXIV је чланак Дритика у језику", који је Вук био написао новодом огледа Вукашина Радишића; да расправи о завршецима — оство, — ство, и — тво, у именицама и — ескгп, — скгп и кгп у придева. Вуков је чланак подељен у два дела: у првоме говори о овоме огледу Радишића и указује на грешке, које је Радишић починио, угледањем на руски језик, па том приликом и сам говори о завршецима, о којима је Радишић огледао расправити, нарочито о завршецима код придева, и неке од тих Вукових наиомена и данас вреде. Вредна је иажње и напомена о латинским именима на — шз у српскоме језику. У другоме делу овога чланчића Вук одговара на замерке, које се чине непостојаноме а, које долази у 1. п. ј. радног глаголског придева, да веже крајни сугласнпк од основе начина неодређенога. с наставком за облик. Под бројем XXXVIII је из С. Н. листа за 1844. годину чданчић „Песме Марка Краљевића", у коме Вук устаје противу намерно почињених грешака у Каулиција издању српских народних песама о Краљевићу Марку. Писма о српскоме језику и правопису, која заузимљу угледно место међу Вуковим граматичким и полемичким радовима овде су под бројем XXXIX. Одмах после Вукова писма Платону Атанацковићу о Српској Матици, о коме је напред већ било речи, и писма Текелије Саве пстоме Платону, низје чланака о српскоме језику и правопису, у којима се налази драгоцена грађа за познавање тога времена наше књижевне историје, као и за Вукову борбу око реФорме књижевнога језика и правописа. Неке од тих чланака већ приказах, као : Критика у језику, Одговор на „задатакЂ србскомЂ Филологу" и Примедбе на преводе Томе Љубибратића. Овде да упознам читаоце са осталим прилозима у овим Писмима. У првоме чланку после његова и Саве Текелије писма Платону Вук говори у своме участвовању на седницама друштва српске словесности, у времену кад је ово друштво имало утврдити српску терминологију. Ту прво саонштава писмо. које је био писао председнику Друштва српске словесности, Пауну Јанковићу, у коме је иротиван томе: да се нриступаЦизради пројектованог „називословног „речника, па говори о кварењу језика, које чине

српски књижевници, не знајући језика којим пишу. После овога износи како је п шта је рађено у седницама Друштва српске словесности, у којима је ваљало одлучити о томе речнику. За тим Вук саопштава свој говор, којије држао у првој седници а у коме је препоручивао искупљеним члановима, да се ману грађења речппка за српску терминологију већ да место тога прво сами науче добро српски језик. Л.ен је приложак за познавање односа између два велика противника Вука и Светића, говор и дрлсање последњега, у тој седници, што све Вук овде такођер пзноси. После овога је Вуков чланак о члаицима Василија Л.азића о чистоти и правилности српскога језика, који су излазили у Подунавци. Вук пристаје уз Лазића да сриски језик ваља чистити, али не мисли да га ваља онако чистити, као што то Лазић чини. У потврду овога указује на грешке, које је Дазић починио. Овај Вуков чланак подсећа приличио на Ј. Бошковића Из науке о језикуђ или Ј. Живановића Бранич српскога језика. 2 ). На послетку је одговор Вуков на чланак некога Поповића о провинцијалпзмима у ерпскоме језику, у коме је Вук за то, да провинцијализме ие ваља гонити из језика, У завршетку ових чланака Вук поставља разлпку између српског и словенског језика, и том приликом одговарајући на тражњу неких књижевника, да књижевни језик ваља нарочито стварати, износи противу таквога тражења разлоге нама већ познате из предговора првоме издању Српскога Рјечника. На Вуково писмо владици Платону у коме говори иротиву словенске буквице у српскоме правопису, у С. Н., лпсту од 1846. године излазе примедбе, у којима се тражи да се словенска буквица задржи. На те иримедбе Вук је био одговорио у истоме листу и тај је одговор у овоме Зборнику под бројем ХБ. На ове примедбе Вук одговара већ познатим нам његовим разлозима противу словенске буквице, па је том приликом одговорио и на остале ситне и неоправдане замерке, које су му биле учињене у тим прмедбама. Овај одговор Вуков за нас није од великог интереса, јер су све примедбе, на које је одговарао, још у оно доба биле и ситне и неозбиљне. Поводом ових писама о српскоме језику и правопнсу, јави се и писмо Вјекослава Вабукића Вуку и Вуков од 'Овор на то иисмо. Вук је био послао примерак својих писама Бабукићу. Овај се Вуку ') Србадија, часопис ва аабаву и доуку. Београд, 1881. год. После оштампано у Ј. Бошковића скупљеним списима. 2 ) Види напомену под 15.