Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

709

продужну школу. Јер не може се тврдити, да је продужна школа свуда радо иримљена већ по том, што је само у девет немачких држава настава у продужној школи заведена законом као обавезна. С тога у краљевини Саксонској има близу 2000 продужних школа са трогодишњом наставом. А Ируска, која има десет пута толико становника. нема још ни 800 таквих школа. У самом Берлину више од 30000 младих људи остају без продужне наставе. За то је „Савез нријатеља и учитеља немачких иродужних школа" радио већ четири године на проширењу и сувременом преуређењу продужних школа за дечаке и девојчице. Ово се друштво решило да изнђе сада на јавност, те да у немачком народу задобије нове пријатеље за народну продужну школу сваке врсте. Он хоће, да у редовним зборовима, одржава јединство за део тај покрет и да за ову ствар задобије не само учитеље, него и владу, одштине, занатлије, трговце и земљораднике, а нарочито газде и родитеље. У тој цељи држан је 7. септембра прошле годнне у Лајпцигу IV општи збор тога савеза, који је отворио директор лајпцишке продужне школе РасЈге. На збору беше преко 100 чланова. Из извештаја видело се, да је број чланова савеза сваке године растао. Многи су се користили тим правом, да од управног одбора траже савета за олакшање овога узајамнога, тешкога рада. Тога ради решено је, да се изда ручна књига о немачкнм продужнии школама (и већ је изишла прва свеска), У управном одбору савеза било је до сад 9 наставника и 5 других лица, а сад је решено, да се овима последњима додаду још 4 члана. Предложено је, да се оснују пододбори, које ће Главни Одбор помагати. При утврђењу дневнога реда за други дан наглашена је нарочито потреба слоге у тражењу опште обавезне продужне школе. Школски саветник Еорнеман из Франкфурта (на Мајни) желео је да се кажу отворено и разлози против обавезе. 1 ) I збор за немачке продужне гаколе, после тога рада, отворио је другога дана, у 10% часа, директор Раће у дворници III грађанске школе ; по што су посетиоци пре тога разгледали четири продужне школе у Лајпцигу, у којима има већ 500 ученика, Први је говорио, као референт, посланик државнога сабора Шенкендорф, „о социјалном значењу продужне школе и њеном најоиштијем ширењу у варошима и селима." Најпре је изнео слику садашњега стања продужних школа у Немачкој, коју су, по његовом тврђењу, друге држане надмашиле. Продужна је настава обвезна тек у једној трећини Немачке, јер само је у 9 држава законом уведена. У нојединим државама владају велике неједнакости. У саксонским државама стоје продужве школе најбоље. А у опште најбоље се развијају занатлијске нродужне школе; ратарске продужне школе долазе после њих, па онда трговачке; а пајгоре стоје женске продужне школе, и ако се баш сад женски пол мора више обраћати занатима, него нређе. Млад човек има данас многе нове дужности да прими, и нова права да врши (изборно право), а није довољно спреман за то. За то је обавезна продужна пткола постала социјална потреба; она има да изврши неке задаће, које основна гакола не може да прими због незрелости својих учеЈ ) Тек што је он говор довршио, пао је у несвест, и после неколико иинута умро је од капље у срцу.

ника. Ну у том случају биће потребно, да се учитељи спреме за тај посао и најпосле да се за идеју обаввзне нродужне школе заинтересују и неучитељи. Ово је предавање пропраћепо онштим одобравањем. За тим је школски саветник Ро1ак говорио „о васпитном задатку продужне школе." Он рече, да говори из искуства, јер је и сам учитељ и управитељ продужне школе. Он налази да је могућно код тих младих људи ностићи добар успех, и то тако да се они заинтересују за своје послове, да се према њима поступа с тактом, кад се промени цео тон говора у школи, а нарочито кад се избере згодан 1 наставнп материјал. Даље наводи иредавач, како ти млади људи радо мисле о разним задацима, који су узети из њихових стручних занимања, како су добродушни и издржљиви, и како се може корисно утнцати на њахову наравственост предавањима из библијске и опште историје, као и осталим школским живогом. Ну за то је потребно, да учитељ добро позна особине тога узраста у интелектуалном и емоционалном иогледу. — И ово је иредавање нримљено с бурним одобравањем. После тога дошло је претресање главног питања о обавезној настави у продужној школи. Неки су говорили против, да би се одбили садашњи нријатељи продужних школа, и после да у селима ово није могућво и да није ни потребно, јер овде влада још као неки иатријархални живот, који и сам води младе људе на прави пут. Против тога устао је један представник Магдебурга, који је скоро био у Паризу и Енглеској, ради проучавања тога питања, те је нагласио, да је баш немачки характер такав, да очекује помоћ „озго", док се Француз и Енглез у таквим питањима самостално креће. Он налази, да би цела ова ствар без законске обавезе пропала, по што још нема потребне увиђавности и добре воље за то; али Савез ће радо прихватити и добровољно отварање нродужних школа. Поред овога тражи се још органска веза продужних школа и с основном школом, и ширење идеје о обавезној продужној школи, у вези с тим нарочито образовање учитеља нродужних школа. Други збор за продужне школе биће у Каселу. На доцнијим зборовима обратиће се нарочита пажња на то, како ће се најкорисније употребити оно време, кад млади људи сврше продужну школу, да би се постигао што већи уснех у економном, политичком и социјалном погледу.

Школски нузеј. — За последњих неколико месеци школ. музеј добио је врло много ствари и знатно увећао збирке своје. Послали су: Г. г. Д. Стојановић, М. Трифуновић, В. Цветкоковћ, М. Голубовић, М. Путниковић, А. Васиљевић, А. Тодоровић, К. -Јовановић, М. Јовановић, Та. Мићић, П. Стојановић, С. Обрадовић, Р. Гмитровић и Ј. Благојевић учитељи, г. П. Илић нроф., г. В. Подхајски школ. надзорпик из Прага и учитељско друштво окр. иловског у Чешкој, послали су преко 80 разноврсних предмета, (већином старих школ. уџбеника, ђачких радова и др.). Али највећи прилог шк. музеју учинило је ц. кр. аустријско министарство просвеге. На молбу управе школ. музеја, оно је послало преко 1000 разноврсних школ. предмета у вредности 2500—3000 динара. Уџбе-