Просветни гласник

К08ЧЕЗКИИ

711

драгоценим поклоном једне снажне кошуте исте врсте оногућево је неговање ове феле јелена. И С. гзићга може се уврстити у племените јелене, куда и северо-американски ватини и опет наравно на првом месту овај наш С. е1арћиз Разлика по роговима између ове три феле јесте ова: Ватипиеви рогови иду више у пшрину, док код С. 1бићга су ужи; код обе ове феле, и при најјачем гранању рогова им, не направи се као венад, као што се тиме одликују рогови нашег, јевропског племенитог јелена, и што се нарочито види на чувеном морицбуршком (не далеко од Дрездена) примерку, чији рогови имађаху 24 парошка. Јако раширена светла белега око репа, „огледало", како је ловац назива, и веома кратак реп су карактеристични по С, гбићга, јер у С. е1арћи8 К реп је дуг ДБ см.; осим тога С. јзиђга одликује се великом гривом на врату, а незнатном на гребену; у бојп длаке једнак је нашем С. е1арћив Б., тј. лети је црвеномрке, а зими више сиве длаке (мења се дакле с годишњим временима). Довођење живих С. 18ићга у Јевропу, због велике удаљености његове домовине и због слабо развијена саобраћаја између ове и Јевропе, скопчаноје с велиликим тегобама. Жпвотиње се мора.ју из амурске области, кадшто далеко из унутрашњости, најире однети на источно-сибирску обалу и за тим од Николајевска или Владивостока Јкрцаги у лађе. Не водећи рачуна о великим трошковима, такав транспорт не може се ни замислити и због тога, што би затворене животиње под теретои тако дугог пута, много страдале. Олакша ли се пренос, то се довођење јелена „С. 1вићга" у нагае див/внне може озбиљно препоручити, вели писац ове белешке Ђ-г Непггсћ ВоЈаи. Нагаа клима блажа од оне у Источном Сибиру — животињиној домовинп — поуздано би му пријала н укрштање с нашим јеленом могло би дати по величини једну изванредну расу. М. М. Т. Зашгићавање слонова, жира®а и нојева. —- Познато је :из дилувијалне формације квартернерне доби да се гломазнији сисари, па и птице, полагано губе, изумиру; иа се бојати и за данашње слонове, носороге, нилског коња, жирафу, а од птица за нојеве, да скоро и сами не узумру, Тим ире човекова дужност, да бар п од своје стране не припомогне, да то скоро буде. Како се јавља у источној немазкој Африцн наређено је, да ловци не смеју ловити слонове, жирафе, нојеве и др. без годишњет доиуста, за који сеоиет много илаЛа. Даље младе и женке, у колико се могу познати, не смеју никако убијати, сем у случају специјалног доиуста. И неурођеници — ловци за сваког убнјеног слона илаћају велику глобу. Сваког српског природњака мора и нехотице болно такнути, кад види, како се и у Африци лов почиње 1 законом лено регулисавати, а код нас — у центру Јевропе — још сме сваки и поред закона о лову кад (и лети) и како хоће да лови, чак и женке с младим и младе, на шта више сме и рибу тровати или динамнтом сатирати. Представници извршне власти у главном не сматрају то за зло, теје с тога риба, корисних птица и других животиња у Србији све мање. И улраво

у том погледу с корисним птицама настала код нас скоро нрава пустош, да још многи уч' ељ "< свештеници и наставници нису у аослед^ л ° а обратили иажњу деци, нарочито сељачкој, а . г . 0 ' како не ваља и не треба утамањивати гнезр У а У а и младе наших корисних атица. М. М. Том» а -

Нешто 0 крви. — При свем том иш 1 р \ • • , 13 ГОживања на пољу физиологиЈе п патологије крв> дине у годину врло жпво напредују, ппак ј : наше знање у том погледу још доста непотпуно, „ Познато је да је крв врло сложена саста*' А ,01 мисе из жива тела извади кап крви и посматра ! л кроскопом, тада се опажа бдедо-жута течност- 'Р 838, пласма, у којој пливају многобројни састојци ? Р 0ЧИ " тог облика. Ови се разликује као црвена крвн» Р нца ' бела крвна зрнца и крвне плочице. Црвена а, Р вна зрнца или елитроцити су ћелице без једра, К' ■ налик на парице, у средини с обе стране - ГН Ј ги променљивог пречника. који износи у сред9', Р- К У 0,0075 мм. (7'5 м.). Но БапДога-у је њихова 0,000000077217 кб. мм., а тежина О.ОООООО' 1 , ° 620 м. гр. Процењено је да их има у људи око ' а ^ , 1 / • __ ['3^ СУ жепа око 4у 2 милиЈува у 1 ко. мм. крвп. Ј тт ..ј/ ХИЧ6 зрнца мека, витка и врло опружна. Иу што њихове грађе, није нам све јасно, Узима се ) да сталност њихова облика долази од неке су 1 " 13,1111,13 ' . хг Јрежизване строма, коЈа им служи као основа. У , . цама ове строме находи се хемоглобин, крв*" 00 Ј а ' услед које крв има своје црвенило. Бела крвна зрнца или левкацити напр'' в С " * - ■ 1. • /,јИ, на безороЈне ћелице са Једром, округластог обл 1 којима се често пута опажа нарочпто крета?' " хов број је доста променљив. У кубном. мп 4,1 Г Рима 7000 — 10000. И величипа им је промев-' ва ° А 4—13 н. (1 м. = 0,001 милиметар). Јога нА'. п Р° тумачена прпрода крвних плочица. Први пут 8а " пазио Макс Шулце 1865. г., а 1877. г. огл; д° 1е И д је Наует као редовне састојке крви. То с! леди котурићи, величине 3 м. просеком. Њихов бро; око 180000—500000 у кб. мм. Неки научари'■ мн>а -'^ гт „ 1ржаше да су то самостални састоЈци крви. Наует да су то млади облпци црвених крвних зрнац^' Д Р^ ГИ мисле да су то производи распадања белих 'Р на1 * а > Бремер држи да су постали из црвених зр" ша ' _ а Бјиеп тврди да је иосматрао под микроскот'' су црвена зрнца предала своју боју пласми и ^ се појавила као крвне плочице. Крвна течв 1-1 лн пласма (сурутка) састоји се нз фибрина (влаР'" > и серума. Она садржи 90°/ 0 воде (Нат§е), а гим грожђаног шећера, креатина, ура и соли пароч 0 - ла ника, и најзад неку жутињаву боју. Густина :гласме износи 1,029—1,032. Кад се усирн крв, изд и -) а се фибрин у сићаним кончићима, који обухватај) ц на Ј теже састојке крви, црвена зрнца, те са њим 1 Г Р Л А 0 т. з. крвни колач. Врло је мучно утврдити укунну количи)'- г К Р ВИ у човека. У здравих људв износи та количинм )А П Р И " лике '/ 3 укупне тежине њихове. Ну ова је 1[ ,лнчина променљива, јер се при нормалним прилпка.* 1 * мења густина крви примањем и лучењем воде. Тако 1' нашао Шмалц, огледима на себи, у размаку од 4 1 /, ,аса ко "