Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА 9

поднети Министарству на оцену још онда кад је била старија подела на. округе (нпр. зеиљопис г. Шарчевића још 1891., а г. Убавкнћа и г. Дмитровића 1895), те су, не знам којим случајем, тек ове године дати на реФероваље. Како би се ово могло лако ирерадити, кад би се који од ова четири земљописа усвојио за уџбеник у осн. школи, то не узимам ово као повод за особиту замерку. Али, мени се са методске стране не донада ни један од ова четири земљоииса нз других узрока. Мени се не допада овакав начин обраде овога наставног предмета какав је у овим земљописима. Ево мојих главнијих замерака у том погледу. 1. Оно изучавање наше Отаџбине округ ио округ не одговара задатку овога предмета у основној школи. Задата.к његов није да деца изуче докле се простире власт овога или овога окружног начелника, већ да се упознају са земљом и народом наше отаџбине, са основним геограФским појмовима и са картом. Према томе није ни мало методски оно цепкање Отаџбине, при њену изучавању, на комаде и комадиће, који су често у такој вези међусобној, да чине по више њих једну природну целину, а други пут опет, један округ захвата по неки део од једнога и другога краја (нпр. нодрински јужним и северним делом својим итд.) Кад би наши окрузи чинилн неке извесне природне целине у погледу земље и народа. онда, наравно, да би тај начин проучавања Отаџбине био у главноме оправдан. Али, они то не чине. А да не чпне најбољи нам је доказ војена подела земље, која се не подудара са административном поделом. Осем тога и ово наше често мењање обима у појединих округа говори за то, да. административна подела земље на округе ни мало не даје подесну основицу за проучавање наше Отаџбине. Много би боље било проучавати је или по каквој природнијој подели, нпр. по некој налик на ону коју је узео М. Г Б. Милићевић у својој „Кнежевини Србији", или ча.к и без икакве иоделе у почетку, па тек на крају да дође и административна подела као додатак. 2. У сва четири ова земљописа узетојеврло много имена, а у неким и година, чиме би се веома оптеретило дечје памћење а због чега би пропало оно што је главно у овоме предмету; настава би изгубила сваки интерес, а моћи душевне не би се развијале како би требало. Ја нисам пожалио труда да у једном од ова четири земљописа (г. Никетићевом) пребројим сва имена и године (без општег прегледа), па сам нашао не мање од 83 имена планина, даље 62 имена река, 18 имена равница, 157 имена разних места, 52 имена људских лица и на. 74 места позивање на године. Кад се ка овоме додаду други ретки и деци нови називи, ко што су: Ферман, јаничари, дахије, кабадахије, субаше, синагога, музеј, академија наука итд., онда се може мислитп како би сувопарна морала деци изгледати ова настава земљописна, која је поплављена сувопарним именима. У овом погледу не стоје много боље ни остала три земљописа, и моје је уверење, да би се имена која се сада налазе у сваком од ова четири земљописа могла свести на '| 3 или чак на '| 4 данашњег броја, ла да опет не буде мало имена. Наставом из земљописа са оволиком масом именЛ не само да се не би у деце развијали ни мишљење ни Фантазија, већ би се они овим баш затупљивали. Па ни само иамћење неби се веџбало овим правилно, јер би се у деце развијало просветни гдасник 1898 год.

само вербално намћење, памћење речи, и то на нанејподеснији начин, памтећи сувопарна имена без духа и нраве логичке везе. Најзад оваква земљописна настава не би имала никакве важности нп за практични жпвот где су често она места и оне реке и планине, које она многобројна имена означавају, посве без значаја ван дотичног краја. Или, зар се може рећи да имају какве важности за дечка или девојчицу из Хомоља или Пореча, који упознају своју Отаџбину, нпр. Дичина, Височац, Љубовиђа, Кубршница, Јерез, Језава, Велики Рзав, Скрапеж или Борања, Ваган (пл.), Крушевица, (пл.), Торник, Чигота итд.; или за ђачића из Подримља нпр.: Пуста Река, Шашка, Црнајка, Гииска_Река, Ресавчица или Кременац, Тиква, Самар итд., итд. ? И зар ће се овим необичним сухопарним нменима моћи пробудити у ових 1)ачића љубав према Отаџбини ? Имао сам прилике да чујем као оправдање за многа земљописна имена то, што се пре свега не може учити земљопис без имена, а са тим и то, што свој округ морају учити ђаци ошнирније, па, ношто је земљопис намеаен за. целу Србију, треба, каже се, да имају деца из сваког округа све што је важније за њину околину, • а уз остале округе нека учитељ изостави оно што је сувшпно. Ја налазим да су оба мишљења погрешна. Пре свега нико ине тражи да се земљопис учи без икаквих имена, већ без много, без сувише имена. А да се земљопис може учити и са мало имена онако исто добро као и са много, па и боље, то је непобитан Факт. Даље ја налазим да. је много паметније да сваки учитељ дода на једном месту, за свој крај, оно чега нема у ђачкој књизи, но на четрнаест места да се изоставља непотребно. Осем тога многа имена у земљопису од штете су и тиме, што се нерадо изостављају кад су већ у књизи, а и с тога, што неметодичари надзорници често траже о испиту сва имепа којих има у уџбенику. 3. Опште излагање свих делова у ова четири земљописа више је сувопарно набрајање, но живо упознавање деце с Отаџбином. Побројано је све што је иоле важније у нашој Отаџбини, а нигде се не истиче јаче и не излаже живље и очигледније оно што је где карактеристично, нит се за објашњење додају и потребне слике (али не такве, где две три лоше нацртане куће нредстављају велики окружни град). Мени сви ови земљописи пре изгледају као кратки подсетници за учитеље, но као учебници за ђаке. За ђаке су они нешто више но прости подсетници, а мање но пгто би требало да буде ошпиран уџебник, те су као уџбеници, лоше израђени подсетници. Они нису толико ни удешавани за спрему ђака за исиит. И, баш у овоме видим ја највећу опасност од ових уџбеника, јер доводе учитеља у искушење да по њима предаје задајући „одавде" „довде". Моје је мишљење, да би за III раз. осн. школе требало израдити уџбеник: или као најкраЛи иодсетник тако, да се нпр. удеси добар атлас, где би са стране била исписана најважнија имена, а сва остала настава да се остави живој речи учитељевој, или да се изради оиширан уџбеник, који би нпр. могао бити удешен као нека. земљописна читанка, из које би се деца упознала са свим оним што је заиста важно и карактеристично, чиме би се п будила код деце љубав према својој Отаџбини и жеља да се пропутују и изближе упознају поједини крајеви наше лепе Србије. У ту би се читанку могли унети и нарочити чланчићи 2