Просветни гласник

10

РАДЊА ГДАВНОГА 11ГОСВЕТНОГА САВЕТА

о кдиматским односима, о уиотреби карте, о иривреди, о ношњи итд., чиме би се поред давања знања развијало и мишљење и будило поштовање према свему што је наше. 4. Животоииси заслужних људи у ова четири земљониса и ако нису у главноме лоши нису ни посве добри. Ја држпм да је и њих много и да би боље било да их се узме мање, али што се одабере, да се изложи живо, а нарочито и — иоучно! Овако, како су жи-» вотописи изложени у ова четири земљописа, и они на много места подсећају на сувопарно набрајање, или су вшпе одломци из историје за одрасле но биограФије удешене за децу од 9 или 10 година. Према свему овоме ја не могу препоручити ни један од ова четири земљописа за уџбеник у III разреду основних школа. Али, како с једне стране ни онај уџбеник, који се за сада, као одобрен, унотребљава у осн. школама (г. Шрепловићев), није ни мало бољи од ова четири земљописа (јер је израђен на истој основици као и горња четири, додате карте су и сувише мале и нејасне, слике су погрешне и непотпуне), већ је местимице и гори; а да би, с друге стране, ђаци основнпх школа добили једном што бољи, па ма и монопОлисан, уџбеник за овај важан предмет, слободан сам предложити Главном Просветном Савету да умоли Госиодина Шинистра Просвете те да изволи расаисати стечај за нов уџбеник за земљоиис у III раз. осн. школа. На завршетку не могу а да не саопштим Главном Просветном Савету, да сам ја уошпте противан овом тако рећи монополисању уџбеника за основне школе. Моје је уверење, да се овим повлашћивањем, да се само један уџбеник сме унотребљавати као ђачка ручна књига не постиже онај циљ, који се њиме хоће да постигне. Моје је тврдо уверење, да се овом практиком не само не помаже развој ове врсте књижевности, већ да се он њом баш кочи и угушује. Кад би се оставила слободна утакмица између писаца и издавача, моје је убеђење да би. се много брже дошло до добрих уџбеника. Да је тога било, ја сам уверен да би до сад било и атласа и бољих уџбеника за земљопис у III р. осн. школе, но штв их има данас. Но при свем мом оваком гледишту за ову ствар морао сам поднети горњи предлог о конкурсу, што сам уверен да ће морати проћи јтш много времена док се за%зраду уџбеника за основну школу буде усвојио начин слободне утакмице а истиснуо садашњи начин искључиве повластице. Захваљујући на поверењу остајем Главном Просветном Савету вазда на услузи. 5. новембра 1897. год. Алексинац. Сретен М. Аџик проФесор Учитељске Школе. По сасдушању реФерата Савет је одлучио, да се земљопис Петра Никетића за III разред основне школе може привремено узети као уџбеник, а г. министар просвете и дркв. послова да се умоли за паређење, да се према погледима реФерената израде

основи уџбеника за земљопис у основ. школи, па да се затим раснише стечај за израду иом. земљописа. Г. Антоновпћу је одређено у име хонорара 80 динара, а г. Аџићу 50. X Прочитан је реФерат г. Андре Гаврнловића о делу »Хаџи Ђера" од Драг. Илића, који је молио да се ово дело откупи у извесном броју за иоклањање ученидима основних и нижих разреда средњих школа. РеФерат г. Гавриловића гдаси: Главном Просветном Савету Прегледавшп снис Драг. Ј. Илића „Хаџи г Бера," који ми је од стране Главнога Просветнога Савета уиућен с питањем: може ли се употребити за исту сврху ради које су препоручене прве свеске „Светлих слика" од истога писца — част ми је одговорити на постављено питање. „Хаџи Ђера" је, у главном, историски роман, и по томе одстуна од ранијих „Светлих слика", којима је сам назив уједно и карактеристика. Основа је овога романа добра, и ако се он још боље препоручује неким појединостима које одају да је писац слика писао роман. По свему што наша књижевност има у стиху и у ирози од овога писца, јасно је, да ће он увек имати лепшег успеха у п^^ским Фрагментима — сликама — него ли у великој умотничкој целини У осталом то је, вели се, особина, да не речем махна, готово свих који су у нас кушали рад на том пољу књижевном. И ако „Хаџи Ђера," као у уметничком погледу недорађен роман, стоји по томе ниже од ранијих „Светлих слика," он их, са друге стране, надмашује избором грађе. Херојска борба срнског народа у почетку овога века са жртвама које су у њој пале или су њој претходиле била је и остаје неисцрно врело патриотских и уметничких мотива за књижевно обрађивање. Један је такав мотив и Хаџи Тзера. Погодан тон и погођени стил приповедања у овој књизи чине да се могу лакше ноднети неке — а њих је приличан број —погрешке противу језика, без којих би препорука, то стоји, била јача. Свакако је „Хаџи Ђера" сриска светла слика, а како је ранија одлука Главнога Просветнога Савета о пишчевим светлим сликама уоиште била повољна, то сам мшпљења да се та повољност може корисно продужити и кад је у питању „Хаџи Ђера." 3. новембра 1897. год. Београд. С особитим поштовањем, Андра Гаврнловлћ проФесор. По саслушању реФерата Савет је већином гласова одлучио, да се поменуто дело може откупити за пом. циљ. Г. реФеренту у име хонорара одређеио 30 динара. Са овим је завршен овај састанак.