Просветни гласник

ваука и нАстава 17

НЛУКЛ 2 НАСТАВА

ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРЕДЊЕ ШКОДЕ У ХЕСЕНСКОЈ

Претходне напошене Д-р Хермам Шилер, ведико-хердошки хесенски тајпи саветник школски, днректор гимназије и педагогијскога семинара, и про®есор иедагогије на универзитету у Гисену, овако је обележио сам у својој „Историји недагогије" значење своје „Ирактичне педагогије". 1 ) „Моја практична педагогија тежи да тековине Хербартове педагогије, које су од стадне вредностн, уведе у средње школе и њихову праксу заснује на етици, психологији и физиологнји . Она није презрела осиовну школу, но се од ње поучила, а покушала је, да споји врлнне северних и јужннх немачких школа у настави и у васпитању. При том избегава она сваку школско-политичну конструкцију, ставља се искључиво на становиште садашњега школског стања и признаје, да су за школу модерни елементи образовања оправданн и нотребни. Оиа тежи да поред духовнога и телесно васпитање до свога права доспе". 2 ) На другом пак месту у истој књизи 3 ) вели: „Ван свакога је питања, да је учнтељство основних школа за наставнички иознв педагогнјски боље спремљено" (но учитељство средњих школа). Из тих речи Шилерових мОжемо извести правац његова рада. Он стоји па становишту Хербартове педагогијске теорије. Та теорија, и његових великих претходника Коменскога, Русо-а и Песталоција, учинила је обрт у основној школи и ујемчила њезин напредак. Да ли у њиховој прнмени неће лежати и папредак средње школе ? И да ли, да би се те тековнне стално н за средњу школу одржале, не бн требало н спрема наставпика средњошколх ) НапМиск Аег ргаШзсћеп 1'аАадодгк Мг ћбћеге 1Јећгап84аиеп. Уоп 1)г Негтап ЗсМПег, вговзћ. Не8818сћет ^ећ. Оћегбсћић-а!, БГгек^ог (1ев бутпазхитз ипс1 с1е8 ра(1а§о§18сћеп Зеттага ипс! Рго^еззог (Јег РМа&о^к ап (1ег 11п1уегзћа! Шебзеп. Бпие, ит^еагћеИе4е ппс1 уегтећ1;ге АиПа^е. ]ие]р21&, 0. К. Ке181апс1. 1894. Осмина. Страна XIV и 702. Цена 11 марака. 2 ) В. X еТггЂиск Аег РаАадодгк. Гиг 81и(Иегеп(1е ип(1 јип§е ^ећгег ћбћегег 1 ,ећгап8 <;а11еп. Уои ТЈг. Негтап 8сМ11ег, вгоззћ. Не88. §ећ. 0ћег8сћи1га1 е1с. 2\^еИе АиЛа ^е. Бе1р21§, 0. К. Ке181апс1. 1891. Осмина. Страна У и 392. Цена 6.60 марака — Страна 379. 3 ) Стр. 336. нросветни глдсник 1898 год.

ских да удари другим правцем, који би одговарао спреми наставника основних школа? На сваки начин да су ова питања и пре Шплера постављана, теоретски расправљана и да су шта више и покушаји чињени, да се практички реше. Историја вам средњошколске педагогије износи и знамените покушаје њихова решавања. Али се ретко где тако тачно одредио пут, рад ограннчио на средњу школу, управо на гимнизију, и потпуно је обухватио, као у Шилерову заводу. Године 1876. позван је Херман Шилер, као директор гимназије у Копстанцу, за директора гимназије и педагогијскога семинара у Гисен. Хесепска влада, уверена, да је нашла правога човека. за решавање најважнијих питања средњошколских, осгавила му је одрешене руке и у свем га потпомагала у његовим предузећима. У тако повољннм приликама Шилер се могао сав одати раду не бојећи се никаквих сметњи. Имајући за собом већ добру и теоретску и практичну спрему, а осим тога сваке хвале вредан такат, нарочито према старијим наставншџша, које је затекао, онјепос.тупно прилазио извођењу свога плана сигурним путом. И резултат је тога рада била самосвојна примена педагогијске теорије и данас на далеко чувени педагогијски семинар, или гимназијски семинар као што се данас такова установа за разлику од других сличних у Немачкој пазива, где се сабрано искуство преноси на нове генерацијр. Овога лета (1897) био сам тако срећан, да се упознам са тим знаменитим педагогом и са радом у његову заводу. Признати морам, да нисам дошао у најзгодније време, — пред крај летњега семестра. Само сам кроз две недеље могао походити школу, а од педагогијскога сам семипара само мало видео. Ну ипак се и за тако кратко време у оваком заводу да много видети, а услугом г. г. директора и наставника дата су ми потребна, обавештења о свем што у онај мах нисам могао сам посматрати. Покушаћу, да у овом извештају изиесем што потпунију слику рада у том заводу ослањајући се у првом реду на властито непосредно искуство, затим на већ поменута обавештења, на специјалне програме, израђене за ову гимпазпју (у рукоппсу), на извештаје гимназијске и радове у њима, на Шилерове педагогијске списе и на радове посетилаца овога завода. У колико се подаци не буду ослањалн на властито искуство, наводићу тачно, где сам што нашао. 3