Просветни гласник

18

натка и

настава

1. Хесенске средње школе Пре но што прсђем на извештај о гимназијиу Гисену, потребно ће бити да речем неколико речи о хесенским средњим шкодама у отште. За нас ће нарочито од интереса бити наставни план за гимназије и за реалне гимназије, пошто се у њима већ види Шилеров рад. План реалака наводи се само ради потнуности. Први званични наставни план за гимназије изишао је 1887. год. и већ је имао у себи оне одредбе, које се у Пруској тек 1882. год. уведене, делом пак шта више истом најновијим наставним планом од 1892. год. 1 ) Велико херцоштво хесенско има у три нровиндије (Оћегћезвеи, 81агкепћиг§ и Вћетћевбеп), а на један милијун становника, девет гимназија, три реалне гимназије и шеснаест реалака, од којих су две спојене са прогимназијама, а две са реалним гимназијама. Приватних школа има две и називају се реалним и трговачким школама. Средње се школе у Хесенској самостално развијале, а оснивали су их или поједини кнежеви и епископи, или универзитетп и духовни редови, и према томе су биле и различитим властима потчињене. Од 1824. год. засноване ировинцијалне иедагогијске комисије спојене су 1832. год. у Оћегз1;и(Иепга! у Дармштату, који је био део министарства за унутрашње послове. Сада свим школским стварима (од 1874.) управља Секција за школске иослове у министарству унутрашњих послова и правде. Гимназије све издржава принципијално држава с помоћу постојећих Фондова и школарине. За остале средње школе плаћају општине зграду и трошкове за школске нотребе, а држава им нритиче у помоћ у плаћању наставнпка. Све средње школе стоје непосредно под минпстарскнм одељењем за школске послове. Гимназије немају никаквога старатељства (куратурије), остале га школе међутим имају и у њима је застуиљена општинска управа. У овим школама општинска управа има право нредлагања, а држава право постављања наставника. 1. Наставни планови. Све до 1877. год. није било званичних наставних планова, но је одлучивала традиција, а како је за сваку измену било потребно одобрење Оћег81и(Иепга1-а, то није било зна') В. Нап/Иић Аег Егегећипдв ипЛ ТЈпГегггсћШећге №г ћбћеге 8сћи1еп. Негаиз^е&ећеп уоп Ђг. А. ВаиттегзГег. I. Вапс! 2. АМеПип^. Б1е ЕшпсћЈип^еп ипД УетаИип^ с!е8 ћбћегеп Зсћи^езепб 111 <Јеп Ки11иг1ап(1егп уоп Еигора ипс1 ш КогЈатегјка. Мипсћеп 1897. С. Н. Веск'8сће Уег1а^8ћисћћапсПип^- Страна 192. 0 хесенским средњим школама реФеровао је сам Шилер. (Огоззћегго^ит Незвеп. Уоп Бг Негтап 8сћШег. Страна 189—197). Тај ре®ерат је основа овом одељку.

менитих одступања. 1877. издат је први званитаи наставни план за гимназије, а одмах затим и за реалне гимназије и реалке. Каспијим редакцијама, од 1884. и од 1898., нису чињена велика одступања и наставни је план за реалне гимназије доведеи готово у дословну сагласиост (у колико је то било могућно) са гимназијским наставним планом. Гимназије и реалне гимназије имају по девет разреда, од којих сваки траје годину дана. Они се називају: 8ех1а, 0иаг1а, ОипИа, ХЈп^ег^егНа, (Јћег1епа, 1'п1ег8есш1(1а, Оћег5есип(1а, ШЛегршпа, Ођегргћпа. 8ех1а је најнижи разред. Оба одељења секунде и приме (т. ј. унтерсекунда и оберсекунда, унтерприма и оберприма) могу се сасвим или делимично комбиновати, али се то изводи само у неколиким, сасвим малим школама. У сексту се примају ученицн довољно телесно развијени, ако им је девет година или бар до 30. сеитембра или 31. марта девет година навршују, према томе, да ли школска година отпочиње у јесен или у пролеће. При ступању у сексту тражи се од ученика: а) да умеју писати немачким и латинским словима и читати са правилним нагласком; б) прилична поузданост у правонису оних речи, које се употребљавају у свакидашњем говору; г) знање четири основна рачунска внда са наименованим целим бројевима.

У секунди и прими предаје се цртање Факултативно 1'/ 2 час недељно, а у обе нриме јеврејски језик (за будуће теологе) и енглески језик са по 2 часа исто тако. Наставни је план реалних гимназија 2 ) (од 1893): *) В. 1*ећгр1ап [пг Аге Сгутпазгеп Ле$ ОгоазћеггодГитз Неззеп. Еет1с1јег1е атШсће НатЗаиз^аће. Багт84а(11. 1893, ВисћћапЛип^ (Јгоззћегго^Нсћеп 81аа1зуег1а§8. 2 ) В. Ђећгр1ап (ж сКе Веа1дутпа$геп Ле& Огозвћеггод1итв Неввеп. Кет1сНег1е апПНсће НапДаиз^аће. Багт81;а(1(; 1893. ВисћћапсИипЈ* Огоззћегго^Нсћбп 84аа4зуег1а»з.

Наставни је илан за гимназије 1 ) од 1893:

ПРЕДМЕТИ

Р

1 3 Р В Д

II

Свега

VI

У|1УЈИШ

0 Ш|ЦН

011

Ш

01

Наука вере

2

2

2

2

2

2

2

2

2

18

Немачки језик

4

4

3

2

2

3

3

3

3

27

Латински језик

9

9

8

7

7

V

V

V

V

68 36

Грчки језик

—

6

6

0

6

б

6

Франдуски језик

—

—

5

3

3

3

3

3

3

23

Историја

—

—

2

(з

з

3

3

3

3

Ј27

ГеограФија

2

3

2

Математика

Н

4

4

4

4

4

4

4

4

35

Природне науке

2

2

2

2

2

2

2

2

'2

18

Дртање

2

2

2

1

1

—

И 1/ "1

8+1'/2

Писање

3

2

—

—

—

—

I. 1 1г)

5 1

Свега • ■ ,

27|28ј 30

30

30

30

30

30| 30

265