Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

симинарској и пробној години добивају титулу ассора (Бећгаш1 ;8а88е880г), а при деФинитивном постављању назив: гимназијални учитељ (одн. реално-гимназијални или реални). Старији наставници по правиду добивају титуду ирофесора (у гисенској гимназији између петнаест испитаних наставника само четворица имају титулу проФесора). Наставник за веронауку поставља се према вероисповести већине ученика, а мањинама предају обично свештеници из места. Акцесисти и пробни кандидати дужни су имати 6—8 часова недељио, редовни учитељи 22—24. Где по средњим школама има учитеља основних школа (за писање, цртање, рачун итд.) ставља им се у дужност, да имају до 80 часова нед. Пљата директора хуманистичних и реалних гимназнја одређена је према годипама службовања у три класе: 5140, 5455 и 5770 марака (просечно 5447), поред тога 600 марака станарине или слободан стан. Директори реалака имају 4720, 4930 и 5140 марака (просечно 4930). За академијски образоване учитеље на свим средњим заводима просечна је плата 3750 марака, а за учитеље основних школа на средњим школама 2405 м. Плате оних расту од 2500 до 5000 м. а ових до 2935 м. За све средње школе има према буџету од 1. априла 1895. год. 256 места, која су раздељена у девет класа тако, да отприлике свака класа има подједнак број места. Класе су распоређене, према плати, овако: 2500, 2800, 3100, 3750, 4100, 4400, 4700, 5000 м., Учитељи авансују у вишу класу из ииже према годинама службе без обзира на то, у ком заводу служе. Према томе авансовање зависи од случаја. Кад се које место упразни, заузима га најстарији учитељ, па ма у ком заводу био са. службом, а остаје са службом где је и био. На тај начин авансовање може бити по неки пут веома често, а ако пема никакве промене, то се може и веома отегнути. Но ипак пракса показује, да наставници не пролазе рђаво и често се дешава, да саразмерно млади људи дођу до прве класе. Најтеже је доћи до деФннитивпога места, с тога кандидати често чекају веома дуго као акцесисти и асесори. Новим буџетом пак може се утврђени број места (за сада, као што рекосмо 256) према потреби и повећати и тим дати наставницима прилика за брже авансовање. Провизорни учитељи имају с почетка 1800, а касније 2000 м. За учитеље семинарски образоване (за основне школе) на средњим школама има 72 деФинитивна места, која су распоређена у седам класа: 1650, 1870, 2090, 2365, 2515, 2725, 2935, м. Провизорно постављени оваки учитељн имају исту плату, коју имају и викари основних школа у истом месту.

Сада се ради на измени овога уређења о платама, којом ће се плате повећати. Право на пензију задобива се навршеном петом год. службовања и износи тада 40% стечене плате; у случају ако наставник и пре навршене пете год. постане, без своје кривице, неспособан за службу, то му се такође издаје 40% у име пенсије. Од 6. до 10. год. службовања пење се пенсија са 2%, од 11. до 30. са 1'/ 2 % год. У време се службовања рачуна не само време од сталнога постављања, но све време које је у служби проведено под платом било у Хесенској, било у Немачкој у опште. Удовице и законити паследници добивају после смрти наставникове за три месеца његову пуну плату, касније пак примају удовице 30% од опе непзије, на коју би имао умрли права, да је дана смртн пензионован, и то не испод 160 марака, и изнад 1600 м. Сирочад имају, ако им мати живи, по % удовичке пензије, т.ј. свако сироче прима по толико, ако мати не живи, дете, ако има у опште право на пензију, прима %, два детета примају по % удовичке пензије (дакле целу), три и више свако по 1 / 3 . ДеФинитивно постављени учитељи плаћају у пензиони фонд 3% год. и то само на прнход, за који је скопчано нраво на пензију. 3. Професореки испити. ПроФесорски испити, или управо испити за средњошколску наставу Рги1ии§еп 1иг сћаз ћбћеге ПећгапП пзводе се на основу наредбе од 12. јан. 1889. и одговарају пруском уређењу од 5. Фебр. 1887. Испитна комисија је везана за универзитет у Гисену (једини у земљи). и састоји се од универзитетских проФесера, између којих је један председник, а именују се на годину дана од министарства.') За теоријско практично образовање постоје два педагогијска семинара, старији у Гисвну (од 1876.) и други од 1889. с. почетка у Вормсу, а од 1890. у Дармштату, престоници хесенској. У семипар се примају само они Кандидати, који су већ положили проФ. испит. Кандидати се позивају један пут или два пута иедељно у седнице, на којима се уводе у педагогијску теорију, присуствују настави, а и сами чине наставне покушаје. Они су дужни саставити једну педагогијску расправу. Стипендије немају. После семинарне године долази пробна година; ако за време пробне год. замењују потпуно наставника, то могу имати за то време паграду до 1800 м. За наставнике живих језика одређена је садашњим буџетом сума од 4000 м. за стипепдије ради похођења дотичних земаља. *) О уређењу проф. испита у Пруској в. »Просветни Гласник«, за 1898. год. свеска за јануар.