Просветни гласник

наука и

настава

4. Оцењивање ученика, школарина, школски одмори. Одене се дају, бар у Гисену, три пута годишље,'на крају свакога терцијала. Иначе се школска година деди на два семестра, летњи и зимњи и обично почиње носле ускршњих Ферија, а свршује се пред ускршње Ферије. Први терцијал свршава крајем летњега семестра (око 15. авг.), други о божићу, трећи крајем шкодске године. Осим из појединих предмета дају се оцене крајем свакога терцијала и из владања, из вредноће и из пажљивости. Оцене из појединих предмета даје увек сам наставник но свом нахођењу, оцене из владања, кредноће и пажљивости разредни савет. Оцеиа за владање има пет, за вредноћу и успех шест и ове су: Владање: врло добро (1), добро (2), добро с изузетком (3), не без прекора (4), прекорно (5). Вредноћа и успех: врло добро (1), добро (2), у опште добро (3), довољно (4), не сасвим довољно (5), недовољно (6). 0 казнама, ће бити говора касније. У успеху треба да имају 60% ученика оцене 1, 2 и 3. Ово није нигде нарочито исказано, али где се год друкчије деси, тражи министарство изјашњење од наставника. Интересно је, што нема никаквог паређења за предажење ученика. Ученици могу остати у истом разреду са више не сасвим довољних оцена иди и са једном недовољном, ади могу и прећи. Ако разредни савет находи, да ученик са једном недовољном, или и са више не сасвим довољних оцена, нарочито ако нису из Љчавннх предмета (матерњега и старих језика и математике за гимназије) може према остадим оценама иапредовати у старијем разреду, то се пушта у њ и то често (бар у Гисену) и без поновнога испита. У овом сдучају, у Гисену, има примера, да Је учепик и враћен из старијега разреда у нижи, ако се показало, да није спреман за виши разред. Никакво наређење, дакде, не везује ту руке наставника, и они могу слободно по свом уверењу да одлучују. У сведочанству на крају године увек се бедежи, да ли ученик може прећи у старији разред иди не може. Школарина износл за хуманистичне и реалне гимназије од VI—IV 96, а у вишим разредима 108 марака. У реалкама није школарина једна иста, но се мења према месту. 5% од цедокупнога броја ученика може бити ослобођено од пдаћање школарине и о том оддучује проФ. савет. Од шкодарине примају гимназије 191,534 марака 50 Фенига гимназије са реадкама 79,224 , 40 „ прогимназије са реалкама 27,802 „ 50 „

реалне гим. са реадкама 154,714 марака — Фенига реалке 75,864 „ Свега 529,135 . 40 Држава додаје тој суми, према буџету за год. 1896/7, за све средње шкоде 484,258 марака, 32,031 м. и 50 ф . више но у прошдој буџетској периоди. Остаде трошкове сносе општине, шкодски фондови и закдаде. Од општина највнше плаћа Дармштат, блпзу 40.000 марака, мање општине пдаћају 6000—10.000 м. Из Фонда некадашњега универзитета у Мајнцу, имају тамошње средње шкоде годишњи приход од 128.773 м. Школски се одмори дају о божићу, о ускрсу и о духовима но свим заводима ; велнки шкодски одмор траје пет недеља, и у иеким крајевима се даје дети (од краја јуна до свршетка јуда месеца), у неким пак у јесен (од половине августа). Дан почетка и свршетка овога одмора није тачно означен, но се увек пази, да се предавања заврше у суботу, а отпочну у понедељак. 5. Исшгг зрелости. Наређења о испи ; гу зредости, издата 18. јан. 1893. 1 ), слажу се у гдавном са пруским наређењима од 1892. Смер је испиту зредости, да се покаже, е да ди је ученик постигао оиу меру шкодскога образовања, која је, према наставиом пдану, циљ гимназије одн. реадне гимназије. Испитна се комисија саставља на сдичан начин као и код нас. Од ученика се тражи, да је свршио сва четири семестра I. Изузетно се може допустити и ученику посде трећега семестра I полагање испита, по одобрењу министарства. Ако је учеиик у I био отпуштен не рачуна му се онај семестар, у коме је био отпуштен, а ако је био искључен или самовољно напустио шкоду у току семестра, то о таком ученику одлучује министарство. У опште, ако има ма каква приговора за пуштање ученика на испит. оддучује министарство. На писменом се испиту тражи у гимназији : 1) немачки састав по темату из мисаонога круга једнога приманца; 2) превод са немачкога на датински језик ; 3) превод са грчкога на немачки језик ; 4) превод са немачкога на Француски језик из предмета, који одговара схватању и дектири учениковој ; Ј ) В. Уегог&пипдеп пЂег Лге Вег^ергп/ипд ап (1еп Сгутпав^еп ш«1 Ееа1§уита81еп нп вгоззћегго^кит НезвептИ 8асћге^1б1ег. б1езбеп 1893. Уег1а§ уоп Сиг4 топ Мипсћо-теПтуегаИа^з-Бгискегеј .