Просветни гласник
22
НАУКА И НАСТАВА
5) три до четири задатка из оних дедова математике, који су обрађиваии у шко.ш. За немачки састав и математичке задатке одређено је нет часова, за превод на латински језик четири, а за нревод на Француски и из грчкога језика три часа. У те се часове не рачуна диктовање текста. У реалној се гимназији задају ови иисмени задади : 1) немачки састав као и у гимназији ; ' 2) Француски ил.и немачки састав по ком дакшем историјском темату; 3) иревод с немачкога на енглески или Француски језик (ако је из једнога језика задат састав, из другога се задаје овај превод); 4) нревод с латинскога иа немачки језик ; 5) четири задатка из делова математике, који су обрађивани у школи; 6) два задатка из Физике, и то из оних делова, што се у I учи. За саставе је одређено пет часова, за математпчке задатке шест часова, за нревод с латинскога језика три часа, а за остале испите по четири часа. На испите не смеју ученици понети никакво помоћно срество осим логаритамских таблица. Међутим наставници ирп задавању могу саопштити ученицима што мисле, да је за разумевање задатка неопходно потребпо, а не мора се претпоставнти, да ученици знају. Ученици се испитују на писменом испиту у гимназијама из латинскога, грчкога и Францускога језика, математике, Физике и историје, а у реалним гимназијама из латинскога, Францускога и енглесвога језика, математике, Физике, хемије п историје. Према томе нема усменога испита из немачкога језика, а испит из историје се ограничава на хесенску и немачку историју. ГеограФија се не пита. Физика се ограничава само на оно, што се у последњој години учило (у гимиазији) а Физика се и математика у реалној гимназији не смеју ограничити само на оно што се у прими учило. Уз хемију се пита и најважнијеиз минералогије. Гимназијски ученици, који желе, могу се испитати п пз јеврејскога и енглеског језика. Задатке за иисмени испшг одређује на предлог предметнога наставнпка дирекцпја. Они не смеју бити са раније рађеним тако сродни, да губе вредност самосталнога рада. Министарство може, по изузетку, послати једнаке задатке за све школе исте врсте, или за поједине заводе и јошнарочите. Ученик може бити одбијен од даљега полагања, ако се ухвати у превари или у иокушају преваре и тада се сматра као да један пут није
иоложио иснит при поновном исииту. Ако се превара открије после сасвим завршенога испита, не даје се дотичном сведочанство, и дужан је поново испит нолагати. 0 сваком задатку доноси се суд, који се завршује оценом: врло добар, добар, у свем добар, Довољан, недовољан. Том се суду додаје и исказ о ученикову напретку у школи из дотичнога предмета, али он не сме ни у ком ггогледу утицати на оцену задатка. Дирекција даје на разгледање све„ задатке нредметним наставницима и шаље их затим мининистарству са свим текстовима и са свим речима или објашњењима, који су ученицима при задавању дати Поред извештаја о испиту шаље дирекција министарству и табеларне прегладе: 1) оцена датих из појединих задатака; 2) успеха из појединих предмета и владања и вредноће ученика у последњој години. — Ово се утврђује у седПици дотичних наставника пре писмених испита. Време одржавања усмених испита нод председништвом владинога комесара одређује затим министарство. Испитиој се комисији подносе сва сведочанства и сви писмени задаци ученика из последње две школске године. Усменом испиту морају присуствовати сви наставници, који предају научне предмете у заводу. Ученик, који из свих или из већине писмених задатака има оцену „недовољан", може бити одбивен од усменога полагања, ако нема наде на успех, и ако се то једногласно одлучи. Ученици, ако је према годишњим оценама и оценама из испитних задатака, ван сумње, да ће испит у свем или делимично добро ноложити могу бити, ослобођени сасвим или делимично од усменога полагања, ако на то владин комесар пристане. На усменом испиту пита предметни наставник најстаријега разреда. Владин комесар има право питања, а у појединим сдучајевима и вођења целога испита. По сврнгеном пспиту предметни наставник предлаже оцену, и то не само на основу усменога и нисменог одговора, но и успеха ученикова у школи и на основу свога искуства о учениковој споссбности у опште. Ученик је испит зрелости положио, ако не добије нп једну недовољну оцену. Ну и са недовољном се оценом може испит положити, ако је иоказан добар (не само довољан) успех у ком другом предмету, али са овим ограничењем за гимназије: