Просветни гласник

НАУКА II

НАСТАВА

влада благост и љубав, т то расноложење не треба нншта да може пореметити. Каквн су уненици у шкоди, то нублика и зна и не зна. Она то не види, него цени по чувењу и изводи из вдадања ученика- ван шкоде. Али какви су ученици у цркви, то ће знати много ире и боље. Учитељ је с ученицима у цркви не само обичних празника, него на бдењима, литијама и свима већим свечаностима, кад има много света. У тим пршшкама има много оних, који први пут виде учитеља и ученике, и по држању п владању њнхову овде створиће мишљење о њима. Зато је дужност учитељева, да пази, да ништа ружно не виде на њима, но, па против, да виде што више добрих особина. На првом месту долази ход шш стајање у иристојноме реду. Сваки ученик за себе не вреди ништа: тек у групи, у реду с другима вреди, као део целине. Зато и треба да се јавља у реду. Онда долази мирно држапе, озбиљност и пажња на дужности. По овоме свет цени колико су деца нешто истински научила у школи. Вез овога њен се утицај не види. На послетку долази арглјатељска дружба међ децом. Страшио те ружно видети, да се ученици мрште, свађају, погледају непријатељски и одговарају набусито, а још горе, да један другога и удари. Онда издази, да у школи нису ништа научили. То чине они, који не иду у школу; то су чпнили и они пре поласка у школу. Али сад, ученицима, то не доликује. Ученицима доликује само љубав, слога, шала и забава. Школа је место за упитомљавање и облагорођавање. И што више ово чини, то више одговара своме узвишеноме задатку. И учитељ се јавља овде као друг и пријатељ дечији, као старији брат или отац њихов. Зато и његово понашање ваља да је скроз искрено и пријатељско. Ово је не само од велика утицаја на децу, него и на гледаоце. Још у једној важној прилици учитељ се јавља с децом ван школе, у дужности црквеној и друштвеној. То је о пратњама. Живи остају да живе, и њима ћемо имати кад да се одужимо па и да их задужимо. Али мртвима дугујемо последњи дуг: да их пристојно отпратимо с овога света. Ово дугујемо свакоме. А колико више тек онима, који су више живели, и својим жпвотом више доприпели општему добру, било што су леп пород изродили, било што су урадили што год важније за место, општину, земљу и народ свој. Зато, без поговора, учитељ с ученицима ваља да суделује при погребу сваке внђенпје личности у месту и да, по могућству, помогне свештенику и при самоме опелу. Ово има и васпитна значаја за ученике. Ово су прве ПРОСЈЈЕТНИ 1ЛАСНИК 1898 год

појаве, које буде и изазивају у њих прва осећања религиска. Зато је боље, да то гледају под управом учитељевом, него сама, са стране, из гомиле улнчне. И за остале живе је добро, јер виде како се заслужиима одаје признање и захвала. А ако је покојник друг ученички, и онда се учитељу и ученицима јавља двогуба дужност : не само да присуствују, него* и да се постарају о што лепшој пратњи н сарани свога друга. Ово је не само утеха ожалошћеним родитељима, него и пријатност самим ученицима, што овако врше једну дужност према своме другу, којега губе. Ово је и гледаоцима мило, те се и у њих развијају и јачају осећања љубави и захвале не само према школи и ученицима, него и према ближњима у опште, А како ће се ово извршити, то је посао учитељев, да он према месту, приликама и обичајима удеси како је најбоље. По мојему мишљењу свуда би могли да однееу киту цвећа с натписом макар и на хартији: Томе и томе, другови његови. 1 ) За тим би при спроводу могли да се одреде неколицина да иду поред сандука и, најпосле, да се учитељ или ко од ђака опростп с покојником у неколико речп пред школом, црквом или на гробу. Ако је на селу, и сарана извршена пре, онда могу изићи на гроб његов и учинити какав помен. II Учитељ према држави 2 ) Држава је уређено друштво, у којему се поједине установе јављају као деловн целиие. Отуда је и школа део целине државне. Отуда ]е и учитељ као преставник њен део заједнице народне. А ми знаио, да целина у многоме зависи од својих делова. Ако је чељад вредна и чуварна, онда ће и задруга бити имућна. Или, боље упоређење, ако су поједини удови или органи у телу човекову здрави, онда ће и тело бити здраво, или обратно. Особито здравље зависи од оних органа, који дају правац и радњама осталих органа. У органскоме ] ) У нашега народа постоји обичај, да се носи и подаже цвеће на одар мртвачки. У модернога света ово се окренуло у венде, и овај се обичај уводи и у нас. Многи вичу на овај обичај, као несриски и неправосдавни. Ја нисам богослов и не знам колико је ово неправославно. Али ми се чини, да је ова повика претерана. Ето првога разлога у томе, што и наш народ кити мртваца цвећем, па би ово, с венцима, био само савршенији облик: А друго, ако покојника у оиште нећемо даривати цвећем, онда чиме ћемо ? Ја мислим, само кита или венац од вештачкога цбећа није у српскоме духу, јер је оно лажно, и не би било израз истинскога осећања. г ) Уредништво се не слаже у појединостима са овим одељком.