Просветни гласник

4*

» НАУКА п длстлвл

да ово избегаВа. Свавом своје. Нека и преставиицима вдасти одаје дужну пошту, онако као да су они најбољи. А што можда нису, то и није кривица њихова, него кривица времена и придика. Зато ваља имати обзира, и —- праштати. Јер, ко другом прашта, засдужује, да се и њему по кад што опрости. Сме ди и сам учитељ рећи, да је без мана? И води ди он, да му се оне износе на пазар и да га због њих осуђују и ирезиру ? Зато нека не чини другоме оно, што ннје рад да њему други чини. Мудри људи веде, да паметнији увек нопушта. Можда би и овде донекде могда да вреди она изрека из турскога времена: „Реци му аго, нек му је драго". Ако учптељ дичним, пријатељским односима не може појачавати везу п утицај свој на преставнике вдасти у корист шкоде, нека их барем непрнјатељскпма не сдаби и пе квари. Зато је добро, да учитељ и не води партиско кодо у месту у којему је. Њему се као грађанину извесно не може спорнти право гдасања при изборима за јавне посдове; ади он ће уштедетн много непријатности, и за шкоду ће стећи много више симиатија, ако не буде носио барјак нартиски, него жртвовао нешто од својих подитичких прана у корист свога угдеда и шкоде. У свакој оиштини има људи од свих иодитичких странака иди иартија. И чим се учитељ јаче прнбдижи једној. а још вшне ако се нретони у њу, онда одмах губи код других. А учитељ, као и свештеник и .судија, мора да буде према свима подједнак п да у свакога удива подједнако поверење и поштовање ирема шкоди. Јер прост свет не уме да одвоји једно од другога, но цени шкоду према учитељу; и ако овога не водц и мрзи, он мрзи и шкоду, и обрнуто, Зато је одвише важно то, вакав ће правац заузети учитељ у јавиоме животу. Он ваља п вдастима и грађанима да остави нотпуну сдободу мишљења н рада, онаку какву и себи жеди, и да никоме не смеће. га. Учитељ га носк саж дично. Они га и онда не иримају »Нећемо. веле, од ,тебе ништа. Наирави. ако ти требају.« Учитељ шиље акт иреко каиетана. Еаиетан укорава кмета за ово, а кмет одговара, да му учштељ није ни иодносио поменути акт. Учитељ се позива на све у судниди као сведоке сви веле да не зиају и да није подносио акт. Суд општински бира три одборника да изиђу »на диде места* и да извиде и продене штету. Ови подносе реФерат, да су извидели ствар на дицу места, и нашди, да су не само разбијена три прозора, него да је учитељева жена покварида пећ за печеае хдеба пред шкодом, а учитељева кобида иопасда сву траву око шкоде! Суд пресуђује, да учитељ пдати: За три прозора, по процени 8 динара » » процениоца, по 2 динара • • • ■ 6 » Тужиоцу 5 » Таксе 0,75 дин. Свега 19,75

27

Још једну бдиску власт имаучитељ, најбдижу и с којом готово сваки дан има посда. То је управитељ шкодски иди шкодски одбор с председником па чеду. Где је шкода подељена и нма више учитеља, ту ови имају посла с управитељем, као најбдижом школском вдашћу, а где је ненодељена, с једним учитељем, ту овај има посла с одбором и председником. Учнтељ и у њима мора гдедати не само људе, но и власт. Он им се не мора додворавати, али им мора одавати дужно иоштовапе и иазити на исиравност својих иослова пред њима. И што год ово буде чинио више, то ће бити мирнији у своме животу и раду. Ситие, личне ствари уопште уде много нашем јавном друштвеном животу. Зато њих треба да избегавају што више могу барем образованији едементи, преставници иросветни. Најтежи је случај п најмучнија прилнка, кад учитељ опази, да у преставиика вдасти има нешто што ие ваља, нма прљавштииа, злоупотреба, има нечега што стоји у суиротности с њиховом сдужбом и позивом и интересима народиим. Еако ће онда учитељ овде да поступа? Хоће ли да нусти да иде како иде ? Хоће ли да ћути, и да остави несавесника да и даље здоупотребљава свој положај и ради па штету заједничких интереса ? — Не. Учитељ се овде пе јавља впше као учитељ, него као грађанин, којему је дужност да штитп заједничке интересе. Ади баш -зато, што је он и учитељ, њему остаје да у том сдучају промисди о овом, како ће најпоузданије да изведе ову ствар, без ведике хуке и буке, која оддикује само простоту и без штеуе по свој угдед, — да стварп ие уве&ава, него износи онакве какве су, и да нс верује свакоме причању, јер здих језика има више него добрих. Наш народ одвише воли да увећава, а простота у свих народа више оговара и грди но што признаје и хвади. А преставницима власти доста је само мадо нетакта у ноиашању и рсчима и мало непажње према туђим молбама и иитересима, па да изгубе сву симпатију појединаца и навуку новику на се. Зато учитељ мора да је одвише обазрив и неноверљив према свему ономе што не види сам него чује од другога. Даље: За иокварену нећ 30 динара » потру, коју је учинида кобила • • • 20 » , неучтиво понашање и »противљење власти« ^ 25 » Свега 75 » Ово свега износи око 95 динара. А овај је учитељ у овоме месту исте године имао још две оваке осуде. И пдатио је око 150 динара и то без аиелате!... И ништа му друго није остало, но да иобегне одатле, што је и учинио и ире акта министрова.