Просветни гласник

НАУКА И

РАЗВ0ТАК ДЕЧЈЕГ УМА — П. Каптерев (иРЕвод с руског)

Ако се упореди људски ум са дечјим, онда ће се видети, да овом последњем недостају многе осббине, које одрасли имају. Дечји ум, на иример, нема апстрактннх и општих појмова, нема впших облика Фантасије, нема практичних закључака добивених животом итд. Међутим треба знати и то, да се и људски умови у многим особппама разликују између себе. Материјал, који служи за умне радње, може бити у многих људи истоветан, а процесп, којима се тај материјал доводи у везу и прерађује, могу бити различни : код некнх ће ум бити синтетички, код других аналитички; код једних ће бити теоријски, научни, а. код других практички ; код једнога ће превлађивати апстракција, код другога конкретност у мишљењу итд. У дечјем уму могуће је ироналазити само почетке оваквих разлика, и то.путем веома пажљивог пооматрања деце. С тога је веома погрешно оцењивати дечје умове на основу једне 1 ли друге особине, јаче истакнуте, јер ове особпне нису у дечјем добу нн сталне нн савршено развијене. Из овога, што рекосмо, не следује, да су дечји умови једнаки, и да у развијању дечјих умова нема никаквих бптпих промена. Тако мислити било би погрешно, јор ми видимо несумњиве и Фактнчне разлнке у дечјим умовима, — разлике, које су опазили сви пажљиви посматрачи деце какб у размитку индпвидуалног дечјег ума, тако и при уиоређивању једнога с другим. Сва је ствар у томе : што битне промене у развићу дечјег ума и главне разлике између дечјих умова не зависе само од процеса и праваца у обрађивању нсихичког материјала него н од квалнтета тога нстог материјаЛа. Дечји ум сгоји много блнже, иего ум одрасла човека, до извора све умне радње: до чулних органа; он је од њих зависан и у непосредној је вези с њима, Развиће дечјег ума и главне промене у њему; битне разлике међу дечјим умовима најбоље се одређују преовлађивањем једног или другог чула, количином граднва које дотични орган знању приноси, а тек после још и опнм процесима који се У деце опажају при прерађивању добијеног умног градива.

I. У развићу дечјег ума могу се разликовати ове четирн главне епохе: добијање осећајно-мишићних представа, за тим : добијање осећаја н иредстава

настава 31

вида и слуха, па најпосле почетак теоријско-мислених нроцеса. У почетку је људска свест вели Русо, састављена је из осећаја, а од осећаја најире се истичу мишићни осећаји. У нрвој и у почетку друге године дечјег живота свесг је осеЛајно-мишиКна. Човек — разумемо овде нормалног човека -грађа се са свпм чулним органима ; сви ови органи, изузимајућн органе слуха, почпњу радити од онога тренутка кад се дете роди, али не раде сви са једнаком снагом. У почетку, у нрвим месецима живота, преовлађује чуло мишићне снаге ; оно се најбрже развија и доноси највећу количину одрођених осећања која ностају услед добијања ирнјатних или непријатних осећаја. У нрвој години живота веома видно место заузима ироцес сисста ; с њим су у вези прва знања и прва осећања ; он се не може сматрати као извор веома разноликих душевнпх радња, У првим данима живота, кад дете веома слабо види, кад готово ништа не чује, кад мириси на њега веома слабо утичу, — у то, дакле, доба оно већ познаје његову сису и тражн је. Његове прве асоцијације тичу се сисања: кад расплакано дете подигну из колевке и однесу на крило мајчино или дојкињино, оно се стиша јер очекује храну ; оно већ зна, да ће му се непријатно стање глади отклонити сисањем. То је дечје прво знање. Раније од овога доба оно ништа не зна. Да је сисање извор велике насладе за дете, да и сам додир са топлим и меким мајчиним прсима њему доноси највеће задовољство, о томе само дете сваког дана уверава несумњнвим знацима. У прво доба никакво друго задовољство не може се детету сравнитн са задовољством сисања ; оно воли просто да лежи па грудима, наслађујући се пријатним осећајима од додира и топлоте. А нроцес сисања нпје ништа друго до осећајно-мишићни процес. Иа и само храњење организма: варење хране у желудцу као и њено даље кретање по органима који са, желудцем у вези стоје, пмају тако исто видне осећајно-мишићне елементе. Сав процес храњења може се расматратн као нарочита осећајно-мишићна радња. Осепаји додира и иокрета, у првој и у по- „ четку друге годипе живота, веома су многобројни и разнолики. Онн иочињу осећањем иритиска, јер у прво доба дете врло много снава а мало покрета чппи. У то доба оно сазнаје осећаје притиска од пелена у које је повијено, од додира тела са постељом, од туђих руку које га поднжу, облаче, преносе итд, Сопственп дечји иокрети у ночетку су веома ретки п не одликују се особитом јачином.

*