Просветни гласник

наука и настава

33

ња инстанција у решавању оваквих психичких сиорова. После сведоџбе осећајно-мишићних органа ми немамо где ићи. Чим се утврди веза између осећајно-мишићних органа и вида, развиће овога иоследњег иде иараделно са оним првим, ио преовлађују још за неко време мишићна осећања. Најпре је потребно да се задобију основна знања о свету путем радње н;иглавнијег чула, а после, у доцнијим освајањима служимо се краћим нутем: видом. Док се задобијене осећајно—мишићне пресгаве контролишу видом, и док се дете научи да умне добптке прибавља видом, задржавајући рад осећајно-мишићних органа само као контролу за преставе вида, — треба доста времена и труда детету, јер је вид особено чуло које осећајно-мишићним нреставама даје особено обележје. За нормална човека, који се једновремено може користити са оба органа при упознавању спољашњег света, биће сасвим једнаке оне особине које се у исто време испитују и осећајномишићним органима и оком, нпр. величина оловке, њен облик и тврдоћа. Али у самој ствари знање, добијено помоћу појединих чулних органа, јесте особито, па макар се оно тицало једних истих особина дотичног нредмета. Између представа овеличини, облику и тврдоћи оловке, задобијених видом и представа о пстим особинама истог предмета задобијених пипањем — има разлике. Овом . специфичном разликом, којајевезана за структуру чулних органа, и објашњава се тај Факт, што слепци од рођења, који се врло добро оријентишу у својој околини помоћу чула пипања, и који добро познају све предмете са којима су у додир долазпли, кад им се вештачком операцијом поврати вид, да се муче да распознају предмете око њих; за мачку држе да је исето, ма да пипањем врло добро познају ове животиње. Неки дечко, који је био слеп од рођења, играо се и трчао је слободно но кући не спотичући се ни о што. Но при повратку из вароши, где је над њим била извршена операција, која му је повратила вид, он је покривао очи рукама, кад би хтео да се брже и слободније креће; вид га је плашио, досађивао му и сметао; видело се јасно како се труди да своја нређашња осећајно-мишићна знања о оконим нредметима сједини са новим знањима која му вид поче давати. Други излечени слепац од рођења, који је пииањем врло добро мачку познавао, дуго је гледао, држећи је у рукама, па је најпосле рекао: „мачкице моја, други нут ћу те још боље упознати, а сад иди!" Спрежућн свој рад са чулом пипања, вид се постепено све више истиче као чуло које доноси бржа нознавања оконих предмета н појава. шросветни гдасник 1898 год.

Ослањајући се на првобитну заједничку радњу, вид иочиње да ради самостално, за свој сопствени рачун, ноступно шпрећи све више и више круг дечјега сазнавања. Првенство вида у детињем психичком животу показује се у томе, што дете у то доба не може лако да се одвоји од прозора, непрестано гледа шта се ради на улици, у собама, често трчи с места на место да нешто боље носматра; ма какав трун, будикаква пега, или нека особитост на хаљини, одмах привуче његову иажњу. Његове светле и бистре очице загледају се у сваки предмет; ни тица, ни муха не може поред њега пролетети а да је оно не иснрати својим погледом. У то доба дете постаје ревносни обожавалац сличица; са највећим задовољством прелистава оно књижице са сликама, разгледа једна иста илустрована дела више пута, док их не умрља илн не исцепа. На и други предмети сликарске вештине привлаче његову пажњу, као: портрети и слике у рамовима, ФотограФски албуми, сенке од предмета, које се у вече виде на дуварима и тавану, Фигуре и цртежи на тапетираним дуварима; све ово дете жудно разгледа, и у томе ужива. У опште, првенство вида над другим чулима показује се у томе, што вид постаје руковођа детињих покрета и радова. Зашто дете иде радије у једну собу, зашто оно чини једне исте покрете више пута а остале ређе — узроке овоме ваља тражити у владавини чула вида. Ум се видом брзо богати. Множина пријатних и непријатних осећања јавља се под утицајем видних упечатака; сва исихичка опажања у опште носе карактер вида. Ово господарство вида траје од почетка друге до почетка треће године. Трећа епоха у развићу дечјег ума карактерише се истпцањем чула слуха над осталим чулима. Чуло слуха не може да се истакне пре других, јер се оно не би могло у свом животном значају такмичити са осећајно-мшнићним и видним чулом. Без осећаја пипања и мишићне снаге не може човек да постоји, а радња вида јесте у многоме превод осећајио — мишићних осећања на нови језик — видом добијен. Радња чула вида и Фактички и логички је везана са радњом чула пинања и мишићне снаге, те по томе, ако орган вида нпје повређен онда и његов рад и првенство постају п развијају се нешто једновремено са радом осећајно — мишићних органа а нешто и непосредно после њега. Владавина слуха јесте трећи период у развићу дечјег ума а изазива се тако исто важним и неопходним узроцима, као и владавина нрва два чула о којима смо говорили.