Просветни гласник

наука и

настава

Слухје спроводник артикудисаног говора и без њега човекне би згогао бити прави човек, или, у крајњем сдучају, с тешком муком би могао у довољној мери развити све своје људске особине. За пример нам служе гдухонеми, на чије се учеље троши и много снаге и много времена, па опет у свом развићу далеко остану иза обичних људи, који нису нарочито васпитавани и учени. Значај артикулисаног говора огроман је за пеловупни људски психички развитак ; у језику је изложена култура свега човечанства, и ту кудтуру, као плод хиљадугодишњега рада безбројних покољења, асимидира свако дете изучавајући говор. Из овога излази, да оио дице које ие вдада артикудисаним говором много губи. Особито од недостатка артикудисаног говора страда развиће општег и апстрактног мишљења,. које се без речи једва може и замисдити. Дете чује артикудисани говор непрестано око себе. А .ди јачина сдуха која се поступно изгуби, за тим пресићеност ума најпре осећајно-мишићним а посде видним утисцима, чине те рад органа сдуха додази на друго место. Тек у трећој години настаје доба у коме сдух отима првенство над другим чудима. Што год дете више расте и снажи се, оно се све више уноси у групу оних дица која су око њега; врата кроз која дете удази у живот, то је усвајање артикудисаног говора, који се заснива на енергичном раду сдуха. Дете рано почиње усвајати артикудисани говор: још пре навршетка прве го дтг не оно разуме некоје речи, а до почетка самосталног говора научи многе. У другој половини друге године оно је већ у некодико разумно створење, а кад напуни две године онда раснодаже са довољно знатном количином речи (око 400—500). Али необично брзо развиће говора почиње у трећој и захвата целу трећу и четврту годпну. Ово време је развиће ума под владом слушних представа. У ово време бива не само јако усвајање говора него и свих остадих сдушних упечатака. Дете тада веома пажљиво прислушкује музикалне звуке, па и само покушава да свира; сдуша певање и само проба да пева; учи на изуст и ионавља јаким гдасом разне дечје песмице, стихове, загонетке; сдуша и понавља многе приче и басне. Једном речи, орган сдуха у то доба показује енергичну радњу и господари над другим чулним органима. Епергичан физички рад органа слуха бива упоредо са пространом радњом ума на основи сдушних упечатака ; помоћу говора ум се богатп масом разноврсних знања, која изазивају свестрано психичко развиће детета. Усвајањем артикудисаног го-

вора дете брзо психички сазрева, све његове сиде и способности брзо се развијају и оно удази у жпвот и интересе одраслих. У исти мах и одрасли јаче утичу на дете помоћу говора, који се јавља као добродошда веза за узајамно утицање. Одраслима више није п<рребно да се брину о томе шта дете мисди и осећа; оно лепо може да опише своје стање а може и да разуме говор одраслих. На тај начин ствара се могућност заједничког споразумевања .и утицања између одрасдих и деце. Само се но себи разуме, да се у то доба и поступцн детињи мотивишу првенствено слушним упечатцима оним идејама и осећајима, који стоје у вези са тим упечатцима или су им они непосредни узрок. Осећаји и представ емириса никад не могу имати пресудни утицај на друге, зато оне саме собом и не одређу.ју свест, нити стварају какву епоху. Осећаји укуса имају ведики значај у самоме почетку живота дечјег, но о њима смо говориди оида, кад смо расматрали осећајно — мишићну епоху свести. Код' деце не може никад бити хармонијскога п заједничког рада свих чула, него влада час једно час друго. Хармонијска радња свих чуда то је идеадно стање, које се у дечјем животу не остварује. Према овоме потоња — четврта епоха у развићу дечјег ума не карактерпше се вдадом ма кога чула нити њиховом заједничком радњом, већ новим начелом: иојављивањем теоријских ироцеса услед обраде оног материјала, што су га чула дечјем уму ирибавила. Нрви почеци обрађивања онога психичког материјала, који се у дечјем уму буде налазио, јављају се доста рано и развијају се паралерно са нагомилавањем тога материјала; но ови покушаји бивају у први мах врло сдаби и несавршени, а јачају и постају озбиљни тек оног доба, кад дете до извесног степена овдада артикусаним говором. У колико дете, помоћу говора, буде све више и внше додазидо у жпвот и односе одраслих људи и поддегадо њиховом утицају, у толико ће се јаче код њега развијати теориски мислени процеси, тако да се обрада и систематисање добијеног психичког материјала почиње по мало уздизати из процеса придобијања на висину самостадне радње. Први дечји мисдени процеси јесу веома елементарни н састо.је се у образовању најпростијих једнородних представау сложеније умне производе. Потпуно расте и крепча ум у СФери сваког засебног чула н ум асоцијациони, који захтева једновремену радњу неколиких чуда. Ово крепчање ума свршава се потпуно досдедно и нриродно, тако, да осећаји не постају одедито, већ се неизбежно састављају у сдожене разноврсне умне облике.