Просветни гласник

ДРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА 39

им после подне остало слободно да га проведу код куће, у породидп. Овакав је распоред не само по изгледу примамљив, него има и других добрих страна: економију времена, и за деду и за родитеље који их прате; већу слободу, којом се могу користити и марљиве ученице да се темељније спремају п родитељи да својој деци омогуће учење предмета, који се не предају у лисеју. Али овакав распоред има и великих тешкоћа. Највећа је међу њима, што се, ако би се оп усвојио, ученица лишава готово сваког васпитног утицаја школина. А питање је, може ли, у оваким пршшкама, иМати велике вредности рад наставника, којима правилннк одређује 16 часова недељно? Изгледа да се таква радикална реФорма не може желети. А можда би се могле избећи све ташкоће, ако би се учеиицама виших разреда оставило два. или три пута преко недеље после подне слободно. Смањивање броја часова повукло је за собом и реФорму програма. Измене, обухваћене овом реФормом, не састоје се само у унрошћавању и избацивању, него и увођењу нових иредмета и проширењу обима некојима од оних који су раније уведенп. Народни језик и књижевност заузимају највидније место у програму. Стари су програми тражилп много, нарочито из овога предмета. Настава из Француског језика била је преоптерећена историским појмовима. Граматика се изучавала на историјској оспови. А како се искуством дошло до уверења да се језик не може учити на овој основи без знања латинског језика, то је акат министарски од 1897. дао учењу овога предмета простији облик: уче се граматичка правила, веџбају се ученице у синтичким правидима, која се тнчу реченице, задају се у школи писмени задаци, који су најбоље објашњени и прокоментарисани, а нарочито се пази да се језик изучи објашњавањем одломака који се читају. Ове измене заслужују да се одмах усвоје. — А књижевност је нретрпела измене, које се састоје у упрошћавању. Пре је читање на глас — дикција — сачињавала специјадан предмет, а сад је оно придано као саставни део изучавању књижавности. Избачени су тако звани , Иојмови о композицији — Анализа и правила о различним литерарним врстама — Нојмови о Француској просодији — који су се предавали у три виша разреда. Ллтерарна ис-торија која се предавала, не без извесних понављања, у овим истим разредима, сведена је на оно што је неопходно да се зна. И ово је добро. Ништа не смета више јединству и солидности литерарне наставе, као ово разграњавање појмова теоријских и историјских, којима је преоптерећпвано памћење .ученика, а задавано много посла наставиицима на велику штету која је истицала отуда, што је ученицима остајало мало времена да читају дела угледних писаца. Изучавање текстова сад је најважније веџбање, а сви појмови који се тичу стихотворства, композиције па и материјалне историје уносе се само у облику коментара, који иду уз објашњавање текстова. Сад успех, према овоме, зависи од избора текстова. Једино дела неснорне уметничке вредности имају прнвилегију да се изучавају у целини. Новим програмом је остављено наставнику више слободе да сам

бира текстове. У кратко, и ако је број часова, одређен овом предмету, мањи по новом програму, опет ће се више добити него што се може изгубити. На место масе збрканих појмова који ће пре оитеретити памћење него што ће просветлити интелигенцију, долази, по новом програму настава, која ће крај све разноликости, имати јединства, бити вођена методиком и са много живости и која је основана на тежњи, да се ученици науче свесно се дивити великнм иисцима, који су најбољи учитељи и први васпитачи. Еласична литература и латински језик предавали се у овим школама као доиуна Француској и почињала се прегледом главнијих епоха и главнијих писаца грчких и латинских. У четвртом и нетом разреду се нредавао потпун курс античких литература, уз који је ишло и читање. И на нослетку да се овом не би одузимало време потребно за Француски језик и књижевност, утврђено је да се у четвртом и петом Факултативно нредају са 3 часа недељно литература грчка, а са 2 часа — латинска. Иротив оваког распореда се цочело говорити, чим се осетила потреба реФорме женског средњег образовања. Најпре су свели на 1 час недељно нредавање грчке у четвртом, а латинске књижевности у петом разреду. Програмом од 1897. године остављен је обема литературама 1 час недељно у четвртом разреду. Независно од изучавања литература, стари програм је допуштао Факултативно учење латинског језика, али на тако ограничној основи, да је и крај најбоље воље, било апсолутно немогућно постићи добре резултате. Изгледало је с тога да је овај предмет осуђен да буде са свим истиснут из програма. И то је било 1890. године, у пркос многим обзирима, због којих је и био уведен. Живи језици и стране литературе уче се такође у жеиским средњим школама. Програм им је подешен, да ученица, кад сврши школу, научи бар један жив језик. У сваком разреду, почевши од почетка, дата су по 3 часа педељно овом предавању, коме сваки признаје и корисиост и прпјатност. Нови је прогррм ношао и даље један корак. Живи се језици предају по пола часа свакога дана у дечјем забавишту и у три разреда основне приватне школе, која је уз жежки лицеј. Еад ступе у први разред лицеја, ученице већ доста знају, те могу доцније,-у четвртом и петом разреду учити ако хоће, и други који нов језик са 2 часа недељно. — На послетку је уведено у петом разреду, уз Француску литературу, и учење литература страних, талијанске, шпанске, енглеске и немачке разуме се на основу одломака преведених на Француски језик. Историји и географији дато је такође доста места. Код историје се двоји историја Факата од историје цивилизације: прва се учи у три прва, а друга у два последња разреда. Тако је и у новим програмима, који су у овом остали без измене. У програме приправних разреда унесена је једна новина: одлучено је да се у најстаријем од ових разреда предаје елементарни курс античке историје. И ово је врло добро. Историја Факата у првом разреду лицеја почиње са освајањем Галије од стране Римљана, а историја цивилизације је једна врста