Просветни гласник

ИреглеД шкодских листова

преглсда идеја и слика иол.итичког и социјалног живота источних народа, старе Грчке, Рима и Европе од средњих векова до наших дана. Има у распореду градива извесних измена: у трећем разреду се нредаје сувремена историја, у првом — историја средњег века до 1610., а у другом — историја новога доба до револудије. Историја уметности се сад не предаје уз цртаае, него као саставни део историје. ГеограФија је била подељена овако: општа геограФија и овлашан преглед свих пет делрва света у нрвом разреду; геограФија Европе у другом; геограФија Француске у трећем. А у петом се предаје Факултативно са 1 часом економска геограФија. Сад се у четвром разреду нредаје са 1 часом недељно историја великих открића. Осмови иравни одржали су се и у новом програму и предају се у једпом семестру. Математичке науке се предају са два часа недељно у три прва разреда. У четвртом н петом разреду нредаје се мало опширније аритметика и космограФија, адгебра и геометрија, али су ови предмети Факултативни. Програм је, дакле, редукован на минимум, да би се избегла преоптерећеност ученица. Физика и хемија, јестаственица, хигијена и домаћа економија добиле су новим програмима више места: Физика се предаје у три посдедња разреда са једним часом недељно; хемији дат један час у трећем и један у петом разреду, и пола часа четвртом. Јестаственица, која би се, без икакве незгоде могла ограничити у вишим женским школама на елементарне појмове из зоологије, ботанпке и геодогије у првом и другом разреду, допуњује се предавањем анатомије и Физиологије у четвром, а анатОмија и Физиодогија биљна и животињска, раније Факултативна, предаје се сад обавезно у иетом разреду. У трећем разреду се предају основи хигијене и домаће економије. Ни вештине не смеју бити изостављене из програма за женске школе. У прва три разреда предаје се 3 часа недељно рад са иглом, 3 часа цртање 1% час гимнастика. Вокалној музици дато је 2 часа у првом и другом и 1 час у трећем разреду. Од четвртог разреда музика и цртање постају Факултативни. РеФормом од 1897. огранпченје у неколико број часова дат музици и цртању. Морал и исихологија, који су се раиије предавани, први предмет у трећем и четвртом, а други у петом разреду, очували су своје место и у новом програму. Психологији је само дато 2 часа место једнога, како је било по старом програму. И предавање морала Је претрпело пзвесне промене. Иређе се учење морала у трећем разреду почињалр основним појмовима: о добру, о дужности и о ираву. Изучавање ових принципа одлаже се сад за четврти разред. До сад се теоријско изучавање морала сматрало двојако: пошто би утврдио основне принципе, проФесор би изложио историјски преглед разних система који одричу или друкчије престаљају нојам о дужности. Да би се избегла забуна, сад се уводи једна врста историје правих моралних доктрина, која се изучава на основу изабраних извода из великнх моралиста од старог века до да-

нас. — Програм из психологије није много мењан,. само је нешто опширнији и боље детаљан, а и метода је унрошћена у толико, што се ученици упућују пре свега да пажљивије испитују многобројне појаве умног и моралног живота, пре него што приступе њиховој генерализацији. То је суштина реФорама женског средњешколског образовања у Француској. Св.

2еИ8сћгШ Шг <1а8 Веа^сћиТ^ебеи, издају и уређују Емануел Чубер проФесор политехнике, Адолф Бехтел и Мориц Гнезер проФесори Реалака. XXII година, XII свеска. Ово је последња свеска за 1897. годину, у којој се поред осталих чланака налази и иреглед садржине свих свезака овог листа у овој години. I. Расираве и чланци. Напомене на граматику Шекснира од Дајчбајна, наиисао ироф. Елингер у Бечу. Писац напомиње, како су многи немачки и аустриски учитељи нових језика више пута тражили, да се уз лектиру Шекспира или другог старијег ннсца дода све оно, што се у данашњем језику разликује, како ученици неби долазили у сукоб с оним што им је предавано. Али свакако учитељ не сме у том послу нретеривати и у јзазлике стављати и оно, што се и данас у језику употребљава. Он тврди, да је и Дајчбајн у својој граматици за Шексиира упао у ту погрешку, па му у даљем току своје расправе чини напомене. Друга је расправица од проФ. Субака у Бечу о „Котап с!е 1а Уш1еМе". — ПроФ. Куглмајер у Бечу нише о неким особинама конусних пресека и иовршина другог реда. Чланчић мали, чини свршетак истог чланка, који је отпочет у ранијем броју. Ко се тим стварима занима, треба да га ирочита. II. Школске вести. У Хановеру била је скупштина изасланика удружења немачких реалаца. Скупштина је трајала два дана, 12. и 13. Јуна ов. године. Прву седницу отворио је директор Шаунбург, тајни саветник. По листи, коју је нрочнтао директор Штајнбарт, било је на скуну 56 изаслаиика, који су имали право гласа. Међу овима је било 28 директора, 17 проФесора и 11 чланова, који не нрипадају учитељству. Изузимајући Познанску и нсточну Пруску, биле су заступљене све нруске провинције, сем тога послале су Баварска п Саксонија своје изасланике. — Пошто се скупштина конституисала, поздравио је професор Фирек изасланике у име „удружења за школску реФорму". У говору свом, побијао је илузије, по којима само хуманнстичне гимназије дају право васпитање. Он рече: Узајамно се помагати, одвојено напред ићи и удружено бити, треба да буде лозинка. Затим је проФесор Шмединг ноднео годишњи извештај. Он је у главном рекао ово : Председник је мишљења, да обрт у вишим круговима још једнако траје, по ком је било говора лањске године, и због тога треба смотрено радити а никако пренагљивати. У многим немачкнм државама (Баденској, Биртембершкој, Саској) и министри и скуиштине наклоњене су реалци, и сада се само чека на Пруску. Најважнији корак за укидање моноиола учинила је Шведска; она је старејезике сасвим избрисала из гимназија; само краљ „до даље наредбе" може но одобрењу скунштине одобрити наставу тих језика као „изузетак". Говори о