Просветни гласник

НРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

3 А В 0 Д

О РЗ сЗ со "о 1 Рч РЗ

Наставника за:

Немачки

Енглески

К н о сЗ Ч

Италијански Арапскн

1 Руски 1

Ново-Грчки

| Средња настава |

Мушви лицеј

113

296

224

Мушки колеж

2Ц

279

224 43

—

Женски лицеј

—

Женски колеж ....

—

0 н И

Мушки Есо1еб Когша1ез

—

Женски Есо1ез ЈЈогта1еа

—

:-4

—

несеца нред испит кандидати се пријављују и прилажу крштеницу, сведочанство о испиту зрелости или сведочаиство спремности за стручну наставу, за наставу у нижим разреднма или за ироФесорат виших школа, даље животопис са напоменом завода, где је кандидат дотле радио. Испит је двојак: нриправни и коначни. Иринравни састоји се из једне теме, једнога превода и једнога Францускога састава из граматике или методике живих језика. За сваки од ова три састава одређено је по 3 сахата, а употреба речника није донуштена. Коначни испит, који се иолаже једино у Паризу, састоји се : 1. из усмене теме, 2. из усменога превода, 3. из једне граматичке лекције, за чије је спремање одређен 1 сахат, и из разговора на изабраном језику, и 4. из два нитања, једнога из књижевности стране, другога из књижевности Француске. Објашњења чине се наизменце на Француском и дотичном страноме језику. Изговор Францускога и тога странога језика једна је од најбитнијих иогодаба за оцену комисије, састављене од три члана, које поставља министар. — Агрегација стиче се овако: пошто се испуне претходне прнјаве, које и за иснит за сведочанство спремности, полаже се испит, и то један приправни и три коначна (ова три једино у Паризу). Цринравни еастоји се из једне теме, једнога нревода, једнога састава на етраноме језику и једнога саетава Францускога. За састав на етраноме језику одређен је 7, за остала по 4 сахата. Први коначни испит састоји се : 1. из тумачења једнога места коцком извученога из страних класика, које сваке године одређује мицистар, и 2. из усмене теме. Други коначни испит састоји се из два иредавања : једнога на Францускоме, другога на страноме језику. Предмет једнога узет је из програма одређених аугора, другога из нсторије књижевностн. Свако предавање траје највише један сахат, а припремаље за њега траје 24 сахата. Трећи коначни иснит врши се из другога живога језика и састоји се у преводу кога нрознога аутора енглескога за кандидате немачкога, а аутора немачкога за кандидате енглескога језика. — Максималнн број часова наставника страних језика износи 15 недељно у Паризу и Версају, а 16 у другим местима; у мањим колежима предају и по два језика уноредо, а негде поред једнога језика и друго што. — Ученици класичног одсека дужни су учити један страни језик (по пзбору); ученици модерног одсека два страна језика, у ирвом реду немачки или енглески, у другом остале ; ученице

женских школа и више језика, али постепено. Програми су тачно проиисани само за немачки и енглески језик, за остале се језике наставннци у главноме држе проииса за ова два језика. Избор штива остављен је слободно наставнику између веће листе ироиисаних. У девет гимнасиских разреда учи се страни живи језик у класичном одељку са 28'/ 2 , у модерном један са 34, други са 19 сахата недељно. После тога се у вишој настави (есо1ев ргпгшгеа зирепеигз) учи још три године са 8 сахата. На послетку наводи се сасвим у кратко списак најбољих уџбеника Француских за стране живе језике. У одељку Саопштења налазе се ови прилози: ,, Занатске школе у Америци " од др. Отона В. Бајера, по коме, поред скроз обавезне наставе у ручноме раду у свима школама, има још и нарочитих школа за разне вештине п занате. Такве су: више школе за ручни рад (с разним уређењем, махом у три године), занатске школе за усавршавање у појединпм занатима, стручне школе за стручно теориско и нрактично васпнтање, земљоделски колежи у најразличнијим стунњевима и, на послетку, технолошки институти, тј. праве техничке велике школе са ручнпм радом. — „Реформа средње наставе у краљевинн Португалпји од 22. декембра 1894. год." од др. X. Шнлера свршетак је чланка из прошле свеске. Овде износи реФеренат редом даљи ток наставних планова и уредаба о дисциплини, оцењивању, дужностима директора и нроФесора, и о проФесорском исппту. На иослетку у кратко се пропраћују детаљни службени програми и упуства за исте, написани све од најпризнатијих португалских школских радника. 0 свему овом реФеренат се изражава с пуно хвале и тврди да су ови нови наставни планови на висини науке, досто.јни да стану норед најбољих туђинских наставних планова, те жељени успех од њих не може изостати. — „Школство у Низоземској" од др. Л. Внрта наставак је чланка из прошлога броја. Ту се говори прво о школским зградама и тврди да су после ревизије школскога закона од 1878. године готово у свима местима за основне школе подигнуте веће или мање школске зграде, које у свему одговарају школским п хигијенским захтевима. После се говори о настави. Проиисани су само предмети, који имају да се пређу у основној школи, али даље извођење наставе тј. план п распоред остављен је наставнику, пошто ту има да пресуђује често нута број ученика, број учитеља, школска зграда и многе друге прилике. Предмети се деле на главне и споредне, и нрви се збиља добро и обрађују, што није увек случај са другим. Нарочита се пажња обраћа женским ручним радовнма, слаба пак цртању, а никаква певању. Уз школе има књижница за, ученике, којима се радо служе и њихови родитељи. Иоред основних школа има готово у свима општинама и школа за ионављање и даље образовање, у којима се махом предаје у зимњим вечерима, а у некима иреовлађују ту поуке из ирактичнога ратарства, вртарства, морепловства итд. Управитељ у већим школама нема нарочитих часова, већ се брине само о школи н њену напретку, стара се о .јединству наставе и држи час овде час онде по који час, да би млађпма дао пример рада, да би се уверио о успеху појединих разреда и да би могао наставити, када који наставник буде сиречен. Од њега дакле зависн у главном успех и дух у школи. Свака