Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА 45

је основна школа под надзором државних инспектора, школских надзорника и спепијалних општинскнх власти. Школовање траје од 6.—12. године. Успех није онолики, колики би требао да је по пажњи, коју му поклања држава и општина. Кривица је у главноме до рђаво награђених и често премештаних учитеља. Како настава ннје обвезна, деца или никако или слабо посећују школу, те не може бити ни успеха. Сада се оснивају друштва, која узимају на се бригу, да то ионраве и створе ирилике и најсиромашнијој деци да могу посећивати школу. Први успеси обећавају лепу поправку, и ако само местимице. Наставника било Је 1. јануара 1894. године : 2928 управитеља и 76 управнтељица, 6355 учитеља и 2663 учитељица, 868 привремених учитеља и 943 нривремених учитељица, иа опет су била многа места унражњена. Учптељи полажу два испита: нижи (сви) и втин (ко хоће, а управитељи морају). Учитеље бира и поставља свака ошптина за се. Нлате су врло различите и њих дају општине с трговачкога гледишта : ако се много њих јави, даје минималну плату по закону учитељу 400, управитељу 600 Форината ; ако се јаве мало, дају и до 1000 Форината, па и иреко тога. Повишице нема. Упритељи имају п бесплатан стан и врт, и терају годишње до 2000 Форнната плате. Држава иомаже општинама у плаћању учптеља и четвртину за зидање школе. У свима се основним школама плаћа школарина, према имовном стању родитеља и према општинском издатку на школу; сиротиња не плаћа школарину. Даље се говори о основним школама у Утрехту, што има више месиога значаја. — „Не.иачке и стране школе на Истоку" од др. Шватла, директора немачке школе у Цариграду, говори о значају немачких школа у иностранству и о лепим успесима неких школа на Истоку, те позива нарочито државу, да номогне те школе, и железничка друштва, да за своје пруге подигну насеобинске школе. „Внктор Еузен као педагод и министар иросвсте" од проФ. др. Јиргена Бона-Мајера лепа је слика рада овога великога мислиоца и просветнога радника, израђена по великом делу Бартелемија Сент Илара о животу и раду Кузенову. У одељку Иреглед има, груписано - по државама, опет нуно лепих бележака о животу и раду школину. У одељку Преглед књига има 10 оцена и приказа дела о школи. Одељак Књижарство захвата опет иуне две стране ових књига и списа. IV свеска. У одељку Расираве има први чланак расправе др. К. Дор®елда „Француске гимнасије и реалке иод треКом републиком" у коме се износи развитак тих школа у хуманом прогледу до велике реФорме Жила Ферија. Прво се лепо истиче велика пажња државе и народа на што боље школовање подмлатка после судбоноснога рата 1870. године, после кога се полаже сва нада у што боље школованије потомство. До душе и за време царства је рађено на иобољшању школа нпр. знаменитим законом о средњој на.стави, који је издао министар просвете В. Дири (1865.), али се успеси од тога нису показали, јер је метода остала стара. Али министар Жил Симон уочи то одмах и прво нареди ту измену (расписом од 27. септембра 1872.) и многе друге важне наредбе (нпр. о важности странога живога језика, о савременом предавању класичких језика итд.). Ове тежње министрове нашле су

жива одобравања и помоћи од свих просвећенијих мислиоца, нарочито од Мишела Бреала. До душе клерикалио монархистичка странка била је иротивна његову раду, нарочито ограничавању класичких језика, те је одмах, чим је дошла иа владу (1873.), тргла све његове наредбе и вратила се на старо стање, издавши 23. јула 1874. чак и нов наставни нлан у истом правцу. Али ово стање срећом није трајало дуго, свега до 4. Фебруара 1879., када за министра просвете дође енертични Жил Фери. Он арво иреустроји и створи добар главни нросветни савет, иа онда нрпстуии преустројству школе п иаставне методе и издаде 2. августа 1880. знамените наставне програме. А да бн ови могли показати правога живота и виднога наиретка, нареди одмах да највећи број ђака у разреду не сме бити преко 30. Његов наставни план изгледа овако:

РАЗ Р Е Д:

IX

VIII VII 1 ■

VI

V

IV

III

11

о {1 рц

3 в ЛЈ ~ 1 ~ с

ФилосоФија

—

—

—

—

—-

—

—

8 1

Француски

10

10

10

3

3

3

о О

4

5

. —1

Латински

—

—

—

10

10

6

5

4

4

о ! к ! I

Грчки

—

—

—

—

—

6

5

5

4

(1

Модерни језици

4

4

•4

3

3

2

3

3 .

3

11

Историја

2

2

2

2

2

2

3

3

1 4

3

Земљолис

2

2

2

1

1

1

1

1

(

—ј

Математика и Јестваственица

4

4

4

3

4

3

3

3

3

9 ј

Цртање

2

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Свега

24

24

24

24

25

25

25

25

25

24

Уз то је наредио строгу нажњу при превођењу ученика из разреда у разред, строге нспите после VI и IV разреда и тачно пропитивање две недеље нбве школске године, да ли је ученик за тај виши разред. Овим је планом добио уз то и ово: ученици који су после VI или IV разреда оставили школу, имали су ипак неко заокругљено знање ; а уз то су ученици основних школа могли и касније покушати да пређу у средњу школу, што је врло важна олакшица у демократској држави. „Велгиски закон о основним школама од15. сеитембра 1895. године" од<др. П. ХоФмана износи борбу, која се, почевши од 1842. па до сада, води око тога, хоће ли основна настава бити државна без утицаја цркве, или ће све зависити од цркве, а држава цритећи само онде, где црква не би стигла. Првим законом од 1842. године одржала је превагу црква, законима од 1879. и 1884. године црква је све више губила, управо сасвим изгубила право мешања у школске ствари, али су консерватпвци (католици) најновијим законом од 1895. године опет одржали превагу и тај нови закон је само незнатно слободоумнији од онога од 1842. године, а показује општи назадак према она друга два.