Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА - 47

се дела грчке литературе ученицима давала у нреводима а философској настави већа се нажња поклањала. Ма колико се, вели реФеренат, човек не слагао у овим питањима са нисцем, ипак му мора бити захвалан за богату ноучност и подстицаје, које показују не само одељци о тим нитањима већ и цело дело. — Добрих особина имаде и свима школским људима препоручује се дело А. Матнјаса, Практична педагогика за више заводе" заједно садодацима: „0 интернатском васпнтању" од Г. Шимелпренга и „0 нези здравља у школи" од Л. Котелмана, што све заједно чини П 2 књигу већ сномињатога у сваком погледу врснога Зборника Баумајстерова. (НапДђисћ с1ег Ег21ећип§8 ип<1 ХЈвЈетсМ81ећхе {'иг ћбћеге Ап81аНе).' — Иредавање хајделбершкога проФесора психијатрије Др. Е. Креиелина (чије делце „0 духовном раду" нмамо у српском преводу) „0 хигијени рада" има за. школу нарочитога интереса нитањима о мери умнога,и телеснога рада. Писац, вели реФеренат Ад. Матијас, признаје да у многим тачкама остаје дужан одговора, јер ово ноље рада на које он овде баца оншти поглед још није довољно исиитано; али ипак делце је пуно занимљивости и ноучности. И нашим наставницима и знаоцима немачкога језика може се препоручити духовита и поучна књижица „Страна реч у немачком" од Р. Клајннаула, из које се, како вели реФеренат Л. Ф. Милер, може ово научити да се мора имати једна светиљка за лов на стране речи ; да у немачком има много више страних речи, но што се мисли; да је многа реч која немачки звони страна, и обрнуто; да се тешко може проћи без страних речи; и да многа тако звана понемчавања нису ништа друго до сурогати или да се противе духу језика. Ученицима виших разреда намењена је књижпца „Немачке позајмљене речи" од Јак. Царта, која се, вели реФеренат 0. Вајзе, немајући намеру да даде што ново за науку, труди да досадашње ресултате унотреби корисно за школу. Она има 17 одељака, од којих су шест нрвих као нриирема, а остали носвећени најважнијим позајмицама и то уређеним по језицима: речи келтске, грчке, латинске, Француске,. италијанске, словенске, семитске итд. Избор је у главном добар, распоред вешт и прегледан, и само се може замерити, да је понешто ипак непоуздано, те би се с тога могло изоставити. РеФеренат набраја неке таке иогрешке. — Мали спис Карла Ситла „Очигледна метода у науци о старини" поде-

љена је у три дела: у нрвом су главни моменти из историје очигледне методе, у другој њена средства и оруђе, а у трећој примена ових средстава на поједине гране науке о старини. Већ сам обим књижице (стр. II, 43) показује, да писац није ишао у даљину али је оно што је речено довољно да изазове размишљање и да уведе у већ разгранату литературу о овом предмету. РеФеренат 0. ВајсенФелс прпзнаје писцу и то, да се уздржао од сваког претераног величања очигледне методе. Исти реФеренат приказује „Атлас за археологију уметности, који је као додатак делу К. Ситла „Археологија уметности", што је изашло као шеста књига познатога зборника Ивана Милера (НапсЊиећ с!ег Иазт вгвсћеп АИег^итзтвзепбсћаЛ). И ако се на први иоглед, вели роФер., овај археолошки атлас не ноказују баш сјајан, ипак нрема умереном обиму и цени (13'50 м.) он даје богат и разноврсган материјал. За наставне сврхе може свакојако врло добро да нослужи. — За друго издање Фридерсдорфове „Латинске Граматике", које су приредили Ф. ФридерсдорФ и X. Белеман, вели Г. Кобилински, да се може обележити као добра школска књига. Е. Хајденрајх ириказује књигу В. Вартепберга „Уогзсћи1е гиг 1а1е1п18сћеп ГекШге 1иг ге1Геге 8сћи1ег" (друго изд., Хановер 1897), којој је задаћа, да зрелије ученике од прилике за годину дана учења доведе до читања Цесара. Разуме се, да се при том наставна грађа мора ограничити на оно што је најважније а и то ваља ученицима дати у подесном облику и групирању. Нисац је у оба погледа заслужио признање. Вредно би било, да и који од наших стручњака ову књнгу нрегледа и оцсни, јер и наш наставни план није баш најпздашнији у часовима латинскога језика, па би ваљало наставну грађу боље и подесније расиоредити, тако да што вишс времена остане главној ствари — читању латинских писаца. — Од осталих приказа у овој свесци, да споменемо са.м:о још један. Г. Рајнхарт препоручује Ф. Шулцов „Уџбеник исторпје за више разреде, I део Грчка историја, и II део Римска историја". И ова књига, као друге приказане, одговарају специјалним програмима немачких школа. У Додатку (Извештај Филолошког Друштва) наставља Дајтике преглед дела о Вергилију (30 дела), а 0. Шредер почиње преглед радова о Пиндар.у. М.