Просветни гласник

К 0 в ч

е ж и ћ

Еандидату је допуштено, да се или у исти мах или касније из предмета, који удази у групу као споредиа струка, да испитати као из главне струке, и својој групи дода и који други предмет. Историја се сама не може додати једној групи (као ЕпуеИегип^зСасћ) без геограФпје, али се ова може додати без историје. Ко хоће да полаже фпзику или нацртну геометрију као главну струку, мора полагати и математику као главну струку, математика се међутим може узети као главна струка у везп са којом другом самосталном групом. Кандидати за немачки и који други наставни језик, узети као главне струке, не могу добити оспособљење за деФинитивно постављање, ако не покажу темељно и ноуздано знање из граматике оба класична језика, и ако не умеју правилно преводити лакше латинске и грчке кдаспке. Кандидат се не може пријавити да полаже испит за нпжу ишназију или реалку. Комисији је пак допуштено, да после псппта одредн, да ли се кандидату, према показаном успеху, даје из појединих предмета оспособљење за впше или нпже разреде. Испит се састоји од три дела: домаћих радова, клаузурнпх радова и усменога испита. У домаЛим радовима кандидат треба да покаже своју способност за научни рад и поуздапост и темељност у својој струци. За сваку главну струку тражи се по један рад, а за групу спореднпх струка са ,\10 један. Штампан рад или примљена дисертација замењује домаћи рад. Осим тога сваки је кандидат дужан да обради једну тему опште ФидозоФске, педагогијске или дпдактичне садржине, да би тиме показао своју претходну ФилосоФску спрему и доказао, да је пранидно схватио склад својих предмета са задацима оиштега образовања и да је са успехом размишљао о њиховој применн у школској настави. За израду домаћих задатака остављен је рок од три месеца, који се још за три месеца мо;ке иродужити. Фидолози су дужни један задатак наннсати на датинском језику ако се Филологија полаже као споредна струка, то се грчка тема мора на датинском језику израдити. У клаузурним радовима кандидат треба да покаже своје тачно и иоуздано знање и без помоћних средстава. За сваки иредмет — осим наставнога језика као споредне струке — што се подаже, мора се израдити клаузуран рад под строгим, непрекидним надзором.

Клаузурни рад из главие струке ради се десет часова, из споредне пет. Код главне струке рад се даје у два деда тако, да се по пет часова мора без прекида радити. Фидолози морају написатиједан кдаузурни задатак на латинском, кандидати за модерне језике на дотичном .језику без граматике и речника. Усмени исаит у првом реду узима у обзир оне предмете, за које кандидат тражи оспособљење. Осим тога сви су капдидати дужни полагати немачки и наставнн језик, фидолози грчку и римску историју, а кандидати за немачки и наставни језик и Филологију у већ означеном обиму. Сведочанство о положеном ислиту даје кандидату право на пробну годину, а посде ове на дефинитивно постављање. Сведочанство губи своју вредност, ако кандидат за пет година не ступн у праксу или ако прекине отпочети рад на ком јавном заводу и не продужи га кроз пет годпна. Ако кандидат докаже, да се за то време бавио научним студијама или дидактички радио, вредност сведочанства може бити обновљена. Доказ се тај износи пред испитну комисију. Иначе испит мора поновитп, и то само кдаузурни радови и усмени испит (домаћи радови и пробна година се не понављају). Сва практично-педагогијска претходна спрема у Аустрији везана је за праксу у школи. Том циљу служи пробна година. Пробна се година може одржати на ком јавном заводу (гимназија или реалка), и то на онаком, за какав кандидат тражи оспособљење. Кандидат је под нарочитом стручном управом једнога проФесора. Један проФесор не може имати внше од два кандпдата. У првом семестру кандидат хоспитује и помаже проФесору, који га уиознаје са школским редом, уредбама, методиком итд. У другом семестру нредаје под надзором проФесоровим. Ако има више од шест часова недељно, има право на награду. Да би се проширило и удубило педагогијско дидактично образовање потпуно испитаних кандидата установљепо је као покушај 1893-94. г. ароширење аробне године (ЕшеИешп§ с1еб Ргоћејаћгз) нри једној бечкој гимназији (под управом д-р Јозерћ Еооз-а. За увођење у практичан рад слулге: 1. Хоспитавање. 2. Покушаји и пробно предавање. 3. Самостално настављање. 4 КонФеренције и саветовања. — При пробним предавањнма п конФеренцијима и саветовањима учејствују сви кандил*^ТЕГс, Најбитнија добра страна ове установе је то^^и?о ^ се наставник не уводи сам за се у дужпо/д, X успех погдавито зависи од квадитета њего«фф)1јс,