Просветни гласник
50
ховчежић^
Нарочити исиити постсле за учитеље цртања, певааа и гимнастике, како за њихову стручну, тако и за методску спрему. Кандидати су одлични учитељи основних школа, али сад има већ доста и кандидата са научном (Факултетском) спремом, који су много допринеди унапређењу ових предмета. За научно усавршавање већ постављених наставника постоје нарочите установе. Нарочито су од важности феријални курсеви за поједине групе. Ту ваља у првом реду споменутп археологијске курсеве, што се држе о Ускрсу и о Духовима у Берлину, Бону, Ха,:ш и Минхену. Овим управља Археологијски институт као свакогодишњим путовањпма у Италију или у Грчку. Од 1892. иостоје Феријални курсови за нове језике, геограФију и нриродне науке. Ови су Феријални курсовн установљени по угледу на Саверну Америку и сваке се године све више развијају. Иостоје и стипендије за иутовање, од којих су најзнаменитије из закладе кнеза Бизмарка. Бизмарк је капиталом од 1,200.000 марака, који му је дат приликом његове седамдесетогодишњице засновао закладу, од које се сав интерес даје сваке године наставницима средњих школа из целе државе да путујући по иностранству усаврше се у сво.јим струкама. За сада Бизмарк сам раздаје ове стипендије. * * У свакој вароши где има универзитет, постојп у Аустрији и научна испитна комисија за канди-дате проФесорске. Кандидати се обраћају с молбом на комиспју пред којом желе исиит да иолажу. У молби наводе, који им је.наставни језик (т. ј. да ли је гимназпја или реадка немачка, чешка, пољска, срнскохрватска, талијанска, руска или словеначка на којој желе предавати), и за које предмете и разреде гимнизије или реалака траже да добију оспособљење. Услови су: а) сведочанство о испиту зрелости ; б) филозофски квадриениј. На универзитету је кандидат морао слушати нарочито оне нредмете, из којих хоће испит да полаже, осим тога свој наставни језик, немачки језик и ФИЛОСОФИЈу. Кандидати за ириродно-научне предмете морају доказати, да су бар кроз две године редовно слушали предавања из нацртне геометрије на којој техцичкој вишој школи. Са сведочанством о испиту зрелости са реалке (кбјим 8е може постати редован слушалац само на тохницИ и са четворогодишњим универзитетским
студијама на филозофском Факултету (као ванредан слушалац) може кандидат полагати испите само из математичних и прпродно-научнпх струка за реалке. Онима, којп се пријаве за Францускп, енглески или талијански језик може се урачунати година дана што су је провели у дотичним земљама ради изучавања језика. Кандидатима, који полажу нацртну геометрпју са математиком могу се три, а кандидатима за математику и Фпзнку две годпне проведене на техничкој вишој школи урачунати у квадријениј. Б кандидатима за хемију могу се урачунати три године са техничке више школе, ако су нарочнто тај одсек учили. За гимназију задобивено оспособљење вреди и за реалку, међу тим, с погледом на иретходну спрему и природу стручних предмета може се кандидату признати оснособљене изречно само за реалку. Специјалан се исппт полаже из ових група: а) класична Филодогија, т. ј. латински и грчки језик и дитература као гдавне струке и наставни језик као споредна; б) немачки језик иди којп други земаљски језик (наставни језик) као гдавна струка и латински и грчки језик као споредне; в) геограФија и историја као главне струке ; г) математика н Физика као главна струка ; д) природоиис као гдавна струка и математика и Физика као споредне струке ; ђ) Филозофија у вези с грчким језиком као главном струком и с датинским језиком као споредном струком иди са математиком као гдавном струком и физиком као споредном струком. За реалке осим групе г) још и ове групе : е) модерна Филологија — т. ј. који модерни културни језик: Француски, енгдески, талијански иди и немачки (за ненемачкб заводо) — и немачки језик иди ма који други земаљски (наставни) језик као главне струке; ж) енглески језик као главна струка и Француски или који други земаљски (наставни) језик као споредна струка; з) математика као гдавна струка у вези са нацртном геометријом, или са геометријским цртањем и фпзиком као споредним струкама; и) природонис и хемија иди као главне струке спојене једно с другим, или једно од њих као главна струка у вези са две споредне струке, за које се могу узети математика, Физика, хемија, природопис геограФИЈа, а геометријско цртање само са математиком .