Просветни гласник

КО-ВЧВЖИЋ

терарних помоћних срестава његове струке. За сваки виши степен ово познаваље треба да је веће. У параграФима 11 — 28 поменуте наредбе износи се све, што се тражи од кандидата из појединпх предмета за сваки степен на по се. Испит се састоји из писменога и из усменога испита. Писмени испит претходи усменоме. За иисмене домаКе радове добива сваки кандидат један задатак из ФилозоФије и .ли педагогије, за тим по један задатак из обе изабране главне струке, одн. изједне споредпе струке за више разреде. Више од три писмена задатка се не могу дати, али ако се нађе за погодно, може се и само један задати. Задади из класичне Филологије морају се написати на латинском језику, из модерпих језика на тим језидима, сви остали на немачком. За сваки рад даје се осам недеља рока, ади се, према приликама, тај рок може и продужити. Сва се помоћна срества морају тачно означити, ако се кандидат послужио неозначеним срествима, одбија се. У место писмених радова може испитна комисија примитн и штампане радове, нарочито докторске дисертације. Ну комисија има права задати и клаузурне радове кандидату, који се за кратко време морају израдити. И практични радови у физикадному кабинету или у хемијском лабараториуму могу се изискивати. Кандидат се може на писменом испиту одбити. При усменом испиту кандидат је дужан показати, да се уме служити и у говору латинским, француским, енглеским језиком. Ако кандндат положи испите из стручних предмета, али не одговори захтевима општим, то мора ово накнадним испитом постићи пре деФинитивнога постављења. Ако се са испита одбије, може га само још једанпут поновити, али пред истом комисијом. Испити за проширење наставничкога оспособљења могу се само два пута полагати. Да би кандидат Могао бити деФинитивно постављен потребно је поред сведочанства о подоженом испиту и сведочанство о одржаној пробној години. Наредбом за практичну спрему кандидата од 5. априла 1890. установљени су „гимназијски семинари" у свакој провинцији, којима се замењује дотадања установа „пробне године". По тој наредби, свн се кандидати, по положеном испиту, морају кроз две године практички веџбати, прва се година зове семинарна, а друга пробна (Зеттаг иис1 Ргоће јаћг). Прва се годпна мора провести на ком гимназијском семипару, где се кандидат упознаје са школским уређењем и са методиком појединих предIIРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1898 год.

мета иоходећи угледна предавања, а и сам предајући под упуством проФесора, ком је одређен. Директори и наставници дужни су кроз читавугодину најмање два часа недељно са кандидатима држати но плану срођене педагогијске разговоре: о основима васпитања и наставе с погледом на историјско развиће, о правилима којих се треба држати при спремању за часове, о дисциплини, затим да критикују предавања семинариста, њихове реФерате педагогијске и школско-техничке садржине, и на послетку о коректном педагогијском или дидактичном задатку, који свакн треба да преда три месеца пре свршетка године, а који му задаје директор. Семинаристи похађају с почетка часове директорове и оних наставника, које им он одреди, у другој четвртини године држе и сами предавања с евентуалном иисменом спремом у присуству осталих и уделују у часовима рада и игре, у часовима из гимнастике и у излетима. У колико је могућно семинарнсти су дужни ићи и у, основне школе и на часове учитељских школа, а присуствују н разредним испитима и седницама саветским. Директор даје на крају године извешће о кандидатима обласној школској управи (Ргоутиа1-8с1ш1ко1е§тт), ова управа може у договору с директором кандидату саветовати, да се окане наставничке службе. Пробна се затим година одржава по правилу на којој другој гимназији, која није семинарна. Кандидати предају ту са осам до десет часова недељно бесплатно и то разне предмете у разним разредима. Они су нод управом директора и стручних наставнпка илп разредних старешина, и сматрају се као заступници стручних наставника. Ови су дужни у првој четвртини године свакога часа бити на предавању кандидатову, а касније најмање два пута месечно и ван часова или саопштавати своје напомене и упућивати их. Кандидати су дужни осим тога хоспитовати на часовима из својих струка а уделују у свим пословима школским. Где то крајња потреба захтева, кандидати се могу употребити као наставници са до двадесет часова недељно, и у овом случају добивају награду. На крају године дају управнику писмени извештај о свом раду. По извештају директорову обласна управна власт даје кандидату сведочанство о одржаној пробној години, које му даје право на деФинитивно постављање. Управна власт може и да му не изда ово сведочанство ако је кандидат ма из којих разлога непогодан за школу (обично се узимају овп разлози: педагогијска неспремност, леност, моралне и телесне махне). СоПосришп рго гес(ога1и (днректорски испити) и ако је још у снази примењује се веома ретко. 7