Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

53

радионицу према сваком крају наше Отаџбине, где буде бил.о ђачке радиониде. При изради предмета на курсу нарочита је пажња обраћена на оно, на шта и учитељи треба да обраћају највећу пажњу при нредавању овога предмета ђацима осн. школе, а то је: да се све ради са разумевањем и са претходним прорачуном и планом, због чега је цртање примењивано у највећој мери. Ништа, ни она најмања стварчица није се смела узимати у израду, док се најпре тачно све не измери и не нацрта. Осем тога обраћенаје особита пажња и на чистоту, тачност и лепоту израде. Све је ово од лретежне важности у сваком раду, а овога је баш иало у нашнх радника свих врста, услед чега јако поддежу конкуренцији страних произвођача. С тога ручним радом треба у осн. шкоди развијати ове важне произвођачке особине, а да би тога бидо, потребно је бидо да се курзисте-учитељи најпре на то навикну. (Интересно је, да се и многим курзистима у почетку није допадада ова тачност). Радни часови у радпоннци трајали су од 7—11 часова пре и од 2—6 часова по подне. Посде 6 часова држана су теорно-педагошка предавања, свега 37—40 часова. Овако је рађено сваког радног дана осем суботе посде подне. Посде свршеног теорно-педагошког деда одржано је 8 конФеренција на којима су курзисте са управником и помоћником курса и председником Удружења, претресади у заједничком разговору ова питања о увођењу ручнога рада у мушку основну шкоду: 1) који правац треба да вдада у ђачкин радионицама Краљевине Србије: економни, фидософски иди педагошки? 1 ) Резодуцуја гдаси: Треба тежити да се ручни рад заведе у мушкој основ. шкоди у педагошком правцу а предмети за веџбу да се бирају из практичког живота онога места у коме је шкода. — 2) Које врсте радња могу да се корисно употребе за веџбање у ђачкој радионици? Резодуција гласи: Картонжу треба предавати у мдађим разредима у градским шкодама, а у сеоским школама може се узети само по нешто од ње; стодарство треба предавати поглавито у сеоским шкодама и то уопште у старијим разредима, а веџбе да се врше само Ј ) Екопо.чпи је правад, кад деца раде у ђачкој радионици да би што зарадила; философски је, кад деца раде у радионици ради бољег напретка умног, израђујући само наставна очигледна средства; иедагошки је кад ддца раде у ђачкој радионици у цељи да им се извеџба рука. око и мозак за телесни рад у опште, да се у деце одгаји љубав ка раду уопште а да се сузбије леност, да се навикну тачности и савршенству у раду и на рад с планом и прорачуном, а предмети за вежбаџе кад се узимају из свакодневног живота.

на оним стварима, које се употребљавају у практичпом животу. — 3) Који се предмети из практичног живота могу корисно узети за веџбање из столарства у ђачкој радионици? Наведено је повише таквих премета. — 4) Са колико би часова требало завести ручни рад у наше мушке школе ? Резолуција гласи: Са четири часа недељно као обавезан предмет. 5) Кад би требало узети часове за овај нови предмет осн. школе? Резолуција гдаси: Треба тежити да се у подељеннм школа заведу од 10—12 пре нодне, према приликама; четвртак после подне не би требало узимати за ову цел>, већ да остане за одмор као и досад. Већина је мишљења, да би се корнсно могли за ручни рад употребити они часови гимнастике, кад време не допушта да се држе на пољу. — 5) У којим га школама треба најпре завести? Одговор: У подељеним основппм школама већих места; у неподељеним школама не би га требало заводити бар с почетка. — 6) Ко бн требало да набавља адат и материјад? Резодуција гдаси: Треба тежитп томе да општине набављају адат и материјал за ђачку радионицу, као што набављају и остале шкодске нотребе. (Било је говора и о помоћи министарства привреде из Кдасне лутрије, по 100 дин. за сваку ђачку радионицу). 7) Би ди требадо наставнике школског рада за то нарочито наградити и колико ? Резодуција гдаси: У почетку, док ствар не нрокрчи себи пута, не би требадо тражити награде. Доцније, ако учитељ буде радио ручни рад ван редовних часова (садањих), да се тражи награда од државе 150—300 дин. годишње, за свака четири часа ручног рада недељно. — 8) Шта треба радити те да се ускори завођење ручнога рада у мушке осн. школе ? Резолуцнја гласи: а) На првом мессу треба курзисте да заинтересују своје колеге и да оснују зборске радиопице; б) курзисте да приреде изложбе својих израђених модеда и да држе говоре у цељи обавештавања грађана; в) да се образују друлшнски нододбори и њихове радионице, а у тој цељи да се држе и забаве; г) да Удружење норади код г. Министра просвете, да ову ствар препоручи расписом шкодским одборима; д) да Удружење умоди г. Министра привреде, да потпомогне оепивање ђачких радионица; ђ) да Удружење номаже но могућности ове школске радионице и пододборе. Практичне радове у радионици руководио је, са пуно љубави и разумевања, управник курса, г. Јован Јовановић, учитељ мушке осн. шкоде на Дунавском к Р а ЈУ У Београду, уз припомоћ помоћпика г. Јована Ивановића, учитеља у Куршумдији. Теорно-педагошка предавања држао је такође г. Јовановић а конФеренцијама руководио је нредседнпк Удружења.