Просветни гласник

\ ! - /

КОВЧЕЖИИ

54

Уз помоћ .Српског дрвеног Ерста", који је уступио Удружењу на послугу потребан број кревета п спаваћег нрибора, удешен је био заједнички стан за 15 курсиста. Уз радионице бида је удешена стална изложба свих израђеиих предмета, коју је походило преко 800 лида. На свршетку курса полагале су курсисте испит пред изасданицима г. Министра просвеге и г. Министра привреде, који су и сведоџбе поттшсали. Успех је био јачи од врло добар, (за време курса 4У 10 а на испиту 4'/ 3 ) Узрок овако добром успеху без сумње је, поред заузимљивости управника курса. и његовог помоћпика, иог.швито у томе, што су на курс дош.ш све млађи и енергичнп учитељи не ио прииудн или наговору, већ из чисте љубави према народној просвети и из одушевљења за овај нови паставни предмет, остављајући на дому жену и децу, жртвујући велики школски одмор н излажући се знатном трошку. Ово су имени по реду пријаве, овогодишњих курсиста из овога иредмета: 1. г. Војислав Качавенда, учитељ у Костајнику (окр. подр.); 2, г. Милутин С. Сокић, уч. у Бадовинцима (окр. подр.); 3. г. Д>убомир А. Ковачевић, уч. у Умчарима (окр, иодр.); 4. г. Милутин Боранијашевић, уч. у Табановићу (окр. ужич.); 5. г. Милорад А. Бујанац уч. у Рудној Глави (окр. крај.); 6. г. Велимир Перишић, уч. у Глумчи (окр. уж.); 7. г. Живојин А. Поповић, уч. у Краљеву; 8. г. Јован Милијевић, уч. у Прћиловици (окр. нишког); 9. г. Благоје Илпћ, уч, у Лалинцу (окр. нишк.); 10. г. Михаило Катић уч. у Жичи (окр. руд.); 11. г. Богдан Мпловановић, уч. у Јежевици (окр. руд.); 12. г. Храиислав Лазаревић, уч. у Мишљеновцу (окр. пожар.); 13. г. Раде Миловић, уч. у Малом Пожаревцу (окр. подун.); 14. г. Драгомир Петковић, уч. у Текији; 15. г. Миленко Милосављевић, уч. у Петровом Селу (окр. крај.); 16. г. Коста Милосављевнћ, уч. у Дадинцу (окр. пир.); 17. г. Владимпр К. Петровпћ, уч. у Блажеву (окр. топл.); 18. г. Јован Л. Срећковић, уч. у Јагодини; 19. г. Михаило Ристић, уч. у Глогову (окр. морав.); 20. г. Тодор Илић, уч. у Јелашници (окр. иишк.); 21. Г. Коста М. Пешић, уч. у Завоју (окр. нир.), свршио је само картонажу, иа се поболео те напустио курс из столарства. Курсисте су све свршиле курс о свом трошку, а свакога је коштао курс око 100—150 динара. Удружење им је дало бесплатну наставу (за материал и алат плаћали су), и издејствовало им је олокшице у подвозу и становању. Курс овај, као и цео овогодишњи рад Удружења помогао је г. Министар привреде са 2000

динара. а из прихода Класне лутрије за привредне циљеве. Израђени предмети прешли су у својину појединих курсиста, те ће им доцније служити као модел у настави из ручног рада. Ми.1уН.

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Шволе у Француској Сам град Париз издаје годишње 26 милиона Франака на основне, стручне и продужне школе. * * * Од 1882. године ностоји план за сузбијаве алкохолизма школом, што је одобрио Главни Францускп Просветнн Савет. По њему се већ за рана деци говори о опасностима од употребе алкохола, које би се на тај начин смањиле, као у другим,земљама. Тако је у Швајцарској потрошња алкохола на 1 становника од 5 литара просечно 1885. године пала на 3 литра у 1882. години; у Норвешкој од 9% у 1883. на једва 2 литра у 1891. години, док у Француској непрестано расте, п ако иостоје двагдруштва против алкохолизма. 1830. године долазио је на једног становника по 1 литар чистог алкохола, 1885. скоро 3 литра, а 1893. дећ око 4у з лптра. Тако је порастао број душевно болесних, који баш од тога и нобољевају; у периоди од 1866.—1875. године било је просечно на годину 713, а за време 1893. године било је већ 3385 таквих болесника. Од злочинаца беше 75—80% алкохоличара. * * * Француске основне школе у 1895.-96. школској години. — Број јавних и приватних основних школа беше 83.465. Број учитеља и учитељица беше 131.563. Број разреда беше 144.893. * * * Образовање регрута. — Од 1894. до 1895. године нодитао се број нисмених регрута за 0,4°/ о (од 94,2 на 94,6%). * * * У мушким и женским учитељским школама беше 1895.—96. године 3930 ученика 3926 ученнца; а 1896. до 1897. године 3822 ученика и 3878 ученица. 11а ове заводе издала је држава 1895. године 8,688.859 Франака. * * * Буџет јавних основних школа (без учитељских школа) био јс 1895. године 189,450.866'58 Франака. Овде јс урачунат Алжир, али нису колоније.

Шволе у Швајцарској За усавршавањс учитеља у нарочитим иродужним курсевима — особито у Дидактици, у прнродним наукама, у певању, гимнастици, цртању итд. — издала је Швајцарска 1893. године 52,919 динара, а 1894. године 51.856 динара.