Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

показује ученидима. Оио се чини с тога, што би иначе учениди постали равнодушни према стварнма гпто су им сваки дан пред очима, п не бп се тако дако изазвада потребна заинтересованост за њнх, кад би што требадо на њима објаснити. Од овога има изузетка. Тако је нпр. гласовна табда за Француски језпк (ко.ја ће се касније саопштити) стадно бида обешена у IV. Ово је сигурно с тога, што је у том разреду почетна настава пз Француског језика, па је табла свакога часа потребна, а незгодно би бпдо непрестано је уноспти и пзносити. Сва су помОћна срества за наставу у проФесорској канцедаријп, те су тако увек прн руци наставницнма. Осим тога ту се находе најпотребнпја деда (речници, граматике, шкодске уредбе) недагогијски часопнсп, н, као тетенГо, поједини прегледи, потребни за наставннке. Тако нпр. распоред часова, преглед надзорних наставпика, преглед знакова, којим се обележавају погрешке у писменим радовима ученичким, списак најважнијих зграда у историском реду итд. На столу је књига, у коју директор бележи наредбе п нотребна саопштења за наставнике. Свакога дана погледају наставници у ту књигу н, у сдучају нотребе, потписују се. Ту су сазиви у седпице, наређења за замену одсутних наставника итд. Кад сам ја тамо бно, један се колега разбодео и добно одсуство. Директор је одмах сам заппсао у књигу, како да се замењују часови оболелога наставника, за. себе је задржао девет часова, а осталим колегама, који имају посда у тим разредима, додао по 1, 2, највише 3 часа. У Немачкој је обичај, да се обдан впше пута једе. Наставницп који у школп обпчио проводе по четири и пет часова, понесу собом од куће што за јело и то између часова у проФ. канцеларији потроше. И сваки ученнк понесе собом нгго за јело и једе у ходнику нди дворншту. У многим школама једу и у разреду, чим наставник сврши час, али је у гисепској гимназији то забрањено. 2. Директор п наставннцн. Др. Херман Шилер, директор гимназије и управник педагогијскога семинара, родом је из Баденске. По свршетку универвитетских студија у Хајделбергу и Ерлангену поетане гпмназијеки учитељ у месту свога рођења, Вертхајму, а затим у Еарлсруе. Пошто је посде тога четпри године управљао гимназијом у Констанду, би позван од хесенске владе у Гисен за управннка педагогијскога семинара. Шндер је по струци псторик, а псторијска су му дела веома цењена; нарочито се сматра као стручњак у римској историји. Ну бавећи се у средњој школи, он је увидео, да се човек не може ба-

вити озбиљно у школи , а да не буде човеп од школе, и својим је радом доказао, да наставник у средњој школи може остати и озбиљан и цењеп радник у својој струци, а да ипак за то не престане битн оно, што треба да буде т. ј. наставнпк, који ће уједно одговарати и свим захтевима свога наставничког позива. И такоје Шилер, као што су и многи одличнн Филодози и математичари постади и одлични иедагози, постао и уважеи историк и уважен педагог. Није потребно, да овде наводим његова. знаменита дела. Ми смо их дедом већ упознали, а у току ове расправе ћемо их још и више упозиати, пошто јо њезин управо главни циљ, да нам прикаже Шилера и његов педагогијски рад. Као директор, врши он ц таве дужности, које су нам непознате. Не само да често обилази све разреде, но испитује и ученике и задаје у сваком разреду изненада и по један задатак, који сам поправља, да бп се уверпо о успеху ученпчком. Шидеру је сад, без мало, шездесет година. Ну године и огроман рад, што су за њпм, нису га ни у кодико помеди, н ои ради и дан данас тако неуморно, као да је истом отпочео. И ако је дироктор, па је и разреднп старешпна, у гимназији има 12 часова, у педагогијском семинару 4, а. осим тога предаје и па упиверзитету педагогију н историју педагогије. Нама се и тај сам рад чини као нечувен, ади Шидер је поред тога и веома пдодан књижевник, што онет ни »мало не смета тачности н темељности његова рада. Уза све. то морамо напоменутп, да директори немају дедовође, и да им је админнстративан рад управо огроман, нарочито због статистичких података и многих, често веома опсежнпх, извештаја, који се морају нодноситн вишим вдастима. У овој години Шилер предаје немачки језик и историју у обе приме. Наставника има гисенска гимназија заједно са трогодпшњом основном школом (\ т огзс1ш1е), која је с њом сиојепа, двадесет. 1 ) Међу њима су 15 учнтеља са академским образовањем, 2 са семинарским (за Уог8с1ш1е) 1 учитељ са више жепске школе за певање, н два учитеља (катодичкп и израиљћапскп) за науку вере. Учитељи у ирипремној школи имају 28 и 27 1 / 2 часова (овај учитељ има 22 часа у припремној школи 5% часа цртања у највишим разредима), али један учитељ са академ. образовањем, који предаје са 6 часова и у припремној школи, има 28 часова. Остали редошн наставници имају 1 В. Ргодгатт Лев дговвЋеггодИсћ Незвгећеп дут^азттз јп ОЈевзеп. а1а Ет1а(1ип§ ги <1еп ат 2 шк1 3. АргП 1897. 81аШт <1епс1еп бШпШсћеп РгШип^еп. 01е8веп 1897.