Просветни гласник

ваука и настава

лора да пази на здравље, на ово, како народ с правол вели, највеће благо. Без здранља нема ништа. Без здравља нити ће вршити школске дужпости како ваља, ни грађанске, ни човечанске. Снуда и у свелу ће осећати назадак. А кад се сетн, да за њега лично, за његов живот, за његово добро и срећу, и за добро и срећу његове породнце, није свеједпо, да ли ће он бити здрав или болестан, онда ће тек видети, колико је благо здравље, и КО-1ИКО је потребно, да он буде упек здрав. Од здравља му додази и неседосг и иада у све оно што жели да постигне, и опо га испуњује новом снагом за даљи рад. Зато учитељ ваља да чинп све што је добро за здравље и да у овоме буде аример и ученицима и ок ол.ини својој. Он ваља да ирогони из куће н околине своје све предрасуде, сваку печистоту, све I што худи здрављу његовом и пародпом. У овоме треба да буде прави Фанатик. Нечпстота на телу, одеду, у кући, око куће, у шкоди и око ње, свуда, ваља да је предмет његове свакидање борбе противу овога зла и највећега непријатеља здрављу. Чистота је пола здравља, а нарочпто чистота ваздуха који удпшемо, воде н хране, коју узимамо у се, стана у којему живимо, и тела и одеда нашега. „И нема ни лепоте, која је без чистоте." После чистоте за здравље је најпотребнија умереност. Неумереност у свему сатире и људе и народе. Неумереношћу највећа добра буду зла и отров. Права мера је највећа мудрост. Стара грчка мудрост: „Преетапи онда, кад ти је најслађе", могда би да вреди за све у животу човекову. И доиста, ако не чекаш да ти се огади иди досади, ако престанеш кад тн је најслађе, ти чиниш, да та сласт не. престаје, да ти траје и у оно време до новога ужнвања, да ти траје увек. Ако претераш, неће ти бити сдатко ни онда, кад дође време да га опет употребиш. Ни у самоме раду учитељ ,не треба да претерује, јер он треба увек да му је мио. За здравље је још добро: више кретања и иромене занимања. После седења и дужег умног рада најбоља је промена: кретање и телесни рад, бидо у школи, иди градини школској', иди у шетњн. Зато ппкада ие треба једно занпмање да траје сувише дуго а још мање да оно буде једино. На послетку, учитељ ће учинити много за своје здравље и расподожење душевиом мирноЛом и чистотом савести. Ничега не треба да буде, за шта би га савест гризла и што би му душу узнемиравало. Све у учптеља ваља да буде чисто и нсправно. Овај унутарњи немир: зебња, страховање, кајање нп за здравље није добар и смеће у раду. Иду ли

самим жалостима и болести учитељ ваља да буде јунак. Нека зна сваки учитељ, да ће добром нарави избеКи и много боље отклонити све непријатностп и у жпвоту своме и у раду шкодскоме, но пргавошћу, ћудљивошћу, жестином, инатом нтд. Па, при свем том мора се признатн, да је учитељски посао тежак и везан с многим другим чиниоцима у друштву и сметњама у извршавању. И само је здравље трошно и редатнвно, а снага учитељева често недовољна и по све сдаба. Сва напрезања често буду узадудна н без успеха. Зато учитељ мора да је у неку руку мади фидософ, и да све сноси трпљиво. Нека зна, да се ништа не може онодико, колнко желимо. Жеље су пусте и често неограничене. Оне не гледају на сметње и не рачунају с чиниоцима, без којих не може бити остварења њихова. Зато је успех у многоме „у Божјој руци"; а наше је, људско, да жедимо, да тежимо н и да радимо. . ♦ . » .. ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРВДН.Е ШКОЛЕ У ХЕСЕНСКОЈ (НАСТАВАК) 1 II. Гимназија у Гисену 1. Место, зграда. Гисен, на рецн Лани. гдавно је место у провинцији Ођегћевбен са 22.000 становника, већином евангелика. Има универзитет, који је прославио чувени хемпчар Либиг, све врсте средњих школа, индустриску школу и школу за женске радове (АНсе8сћи1е). — Од бедема, који су опкољивали стару варош начињено је сад красно шеталнште, а иза тога шеталишта се диже нова варош, која се од старе одликује широким и правим удицама. Гимпазија је у новој вароши, према шеталишту. Зграда је подигпута 1878. г., ведика је и пространа, дворнште је доста широко, а на другом крају дворишта находи се гимнастичка сала, где се зими и но рђаву времену изводе телесна веџбања. Иза гимназије је лена двоспратна кућа, — стан директоров. Учионице су видне и простране. У клупама седе по два ученпка и плоча од клупа, на којој се држи књига и нише, тако је широка и близу наслона, да су ученицн прпнуђени седетн унраво и руке горе држати. На катедрн је разредна књига отворена. Табла је нокретна, може се према потреби дизати и спуштати. Стене (зидови) су већином сасвим празне, и, кад је што нотребно, доносн се и