Просветни гласник

НАУКА II НЛСТАВА

Код обичне деце, код које се не опажа јакб преовлађивање видног чуда на ум, нема тако јаке страсти нрема природи, као што се то виђа код природњака и живописца за време њихова детињства. Но, ако се буде системски и пажљиво посматрало развиће обпчног детета, чији је ум виднонредметног типа, онда ће се, без сумње, показати е.шчни Факти. У другом правцу развијен ум утицајем чула вида , лако схвата дикове слова, 4 нагатамнаних речи и реченица. Овакав ум је чешћа појава код ученика и ученица. Кад они штогод запамте, онда прп обнављању мисле на књигу, страну и ред на њој: они као да читају из невидовне књиге, и ири том читању као да преврћу чак и лпстове. Њима је немогуће отклонити, приликом сећања и мишљења ликове од наштамнаних речи и реченица, јер би у том случају морали да забораве све, те не бн могли д!ље ни маћи. Таква деца обично не могу да запамте лекцију по слуху, и у опште, усвајање нредавања, као новорке слушних упечатака, иде и врло тешко. Но труд им се олакшава, посао им пође брже, ако се при учењу могу номоћи каквом књигом, бележником, записником лекције. Но прибелешкама они врло лако уче своје лекције. Дуго веџбање у овом правцу тако једнострано развија умну моћ да човек није у стању запамтити ни једну реч док је не прибележи. Оваких је људи заиста бивало и бпва. Слагачи, којн су тај занат дуго радили, на питање: шта и како они себе престављају слугаајућп разне речи, —врло су често одговарали, да онн увек замисле те речи гатампане познатим словима њихове гатампарије. Ум у комс иревлађују утисци чула слуха. Као гато има умова, код којих преовлађују утисци чула вида, којима се ум постојано и бави, тако исто има умова у којима преовлађују ликови чула слуха, који су иредмет редовне пажње и размишљања таквих умова. Такве умове можемо ноделити на две групе; на умове у којима преовлађују музикални, и на умове у којпма преовлађују артикулисапи звуци и идеје. Представници прве групе Јесу умови великих музичара, а представници друге јесу умови великпх полиглота. Као образац музикалних умова, у којима се врло рано јавља та типична особина, без сваке сумње је чувени Моцарт. До треће годнне он се ничим ннје разликовао од обичне деце. Био је весело дете са необично нежном и осетљивом душом, и вољаше да своје игре прати свирком. Само се у овоме и показиваше будући велики музички генпје. Од треће године настуни нагла нромена

— мали Моцарт ио читав сахат стајаше код клавира, изазивајући разне тонове, и од радости пљескаше рукама кад би нашао терцу или квинту. Одмах отпоче учити музику, и за кратко време постиже огроман успех. У четвртој годипи пробао је да компонује, а у шестој постаде већ толпкн вештак, да је отац с њпм отпочео путовати и показивати га као чудо чак и по другим земљама. Исти такав пример раног развића музикалног ума налазимо и у Бетовену. Код обичне деце већ не можемо у толикој мери опазити владавину музичких ликова, али је ииак има, само ако дечји ум принада овоме тину. 1'ајер нрича, да је једно дете у деветом месецу од рођења тачно понављало ноте, одсвиране на клавиру. Дете једно по имену ШтумФа, правилно је умело певати гаму у свом 14 месецу. Син композитора Дворжака из Прага, у почетку своја друге године певао је заједно са својом дојкињом марш из „Фатинице". У половини те године певао је мелодпје свога оца, кад их је пратио иа гласовиру. Ум у коме преовлађују артикулисани слугани ликови довољио је познати тип дечјег ума у нашем, тако названом, образованом другатву. Зна се како је данас у моди да се деца. рано уче страннм језицима. Начин учења је слугани: погоде се стране гувернанте и боне, које у разговору с децом уче их страном језику. Сврха овога учења није неко озбиљно пзучавање језика радп читања материјалних производа на том језику, него вештина говорења, услед чега је такав дечји ум препун слушним артикулисаним ликовима. Неки Густав ХауФе (Еп1л\ г Јске1ип»8§езсћкМе с1ев тепвсћНсћеи Ое181ев, Бе1р21д, 1878. 8. 615—650) саставио је чак и чптаву теорију таквог лингвистичког раног васпитања деце. Основно васпитање дели он на два периода; од рођења до 2'/ г годиие и од 2// год. до 6 година. Учење туђих језика почиње у другом периоду, око треће године. Предавања се држе по два пут сваког дана, и то сваки пут по 5—10 минути. Број речи, које се морају сваког дана научити мора бити напрод одређен; најпре је довољна једна мала реч, а њој ће се додатн друга, трећа итд. Мора се признати да није много научитн дете сваки дан по 3—5 речи, а међу тим, по томе рачуну, дете ће у 6 година запамтити 4420 до 7020 речи, а то је, по мишљењу тога аутора, довољно према умном дечјем развићу тога доба. Начин обучавања је исти као и за матерњп језик. До шесте године дете се упознаје са ночецима граматике матерњег п изабра-