Просветни гласник

94

сваки човек кад хоће да се упозна са којим било нредметом, он се посдужи само са једним органом, који му је најразвијенији, и који му даје највећу количину разумљивих осећаја, усдед чега му се и цела природа представља једностраном, монотоном; он примећава у њој из многих категорија особина само један ред њихов. Задаћа правилног васпитавања састоји се у томе, да деца нри посматрању сваког предмета, усвајају, по могућству, све његове особине разних категорија, са разним чулнпм органима, да размшшвају доводећи све ове особине у скдад тако, да се мисао не враћа постојано к једним II истим особпнама. Онај орган који преовдађује неће при том изгубити ништа од свога ноглаварства, а.ш он не треба да угушује друге органе, јер и они треба дараде, да дају материјал за зидање општег погледа на свет. Иесталоције, руковођен својим педагошким талентом, нравилно је постуиао, кад је од својих ученика тражио, да оне предмете које нзучавају — узимају у руке, да пх носматрају са сваке стране, да их обрћу и преврћу донде, док не Запазе све њихове особиие. За тим је Песталоције тражио, да сами ученици усирављају Лредмете, да их мере, да их растављају на делове, како би се упознали сањиховим деловима. Сваки ученик дужан је био да споја проматрања и опажања искаже у простим али тачнпм онисима, означујући речима све делове » особине дртичног иредмета. Овакав начин упознавања са предметима веома је згодан, он чува дете од једностраног усвајања, даје уму разћоврсни материјал и навикава мисао да се креће у разним нравцима. Корисно је усвојити тај начин, јер ои потпомаже правнлно развиће дечјег ума. Други је важан задатак васпитачев, да отклања превремено и убрзано развиће дечјег ума. Родитељи воле да су им деца умно развнјена као н одрасли, али ова њихова жеља, кад се у дело нрпведе, можс бити врло опасна. Кад се у раним годпнама истроши енергија и животне силе, онда ће у доцнијим годинама бити оскудице у њој, те ће организам бити слаб и кржљав. Он се подрива и доцније се не може никако повратити у првобитно свеже стање. Обичан човек може да проживи ноступно све периоде живота, јер ће само тако и бнти нриродни човек а не вештачко створење. Џ. Ст. Миља је васпитавао његов отац : Џемс Миљ, који бејаше веома учен човек и карактер; природне особине Стјуарта Миља биле су, вероватно, много веће но у обичних људи, ма да сам он тврди противно. Па ипак, при свима тпм срећним условпма, прерано развиће овога мислиоца бпло је доста вештачко. Он није марио за туђе осећаје, ма да

је то аномалија у људским одношајима. Рано учење деце оиасно је и нема никакве цељи; све треба да има своје време. Истина је и то, да није добро одлагати развиће разних страна људског бића, али је убрзано развиће много опаспије, јер оно рушн снагу организма. Особиту пажњу ваља обратити на свестрано развпће ума код оних малишана, који још у детнњству ноказују наклопости к једностраности. За ово правило најлепши је нример жалосна судба Бетовенова. Његов отац, чим је код сина приметио велику наклоност к музици, одмах се решио да од њега начини музичара — генија, — како би што пре могао да се користи синовљим талентом. Још у раном детињству Бетовена су нриморавали да изучава музику, задржавали су га у соби по цео дан, савдађ^јући његову упорност шамарима и мувањем. Ни сузе детиње, ни модбе његових другова којн су често биди сведоци тих жадосних сцена, ннсу могле поколебати очево упорство. Он није дозвољавао сину да се игра са вршњацима и на снлу га је одводио из дечјег друштва. По читаве сате одстојао би мади Лудвик са сузним очима нред клавиром (није могао седетијерје био мади) учећимузичку задаћу, коју мује отац задао. Опште образовање Бетовеново бидо је веома запуштено; он је пзучио неколико разреда основпе школе, где је научио читати, писати, рачунати и нешто латинског језика. II ако је Бетовен био доста даровит, ипак педостатак у општем образовању врдо жалосно се огдедаше у његовим списима. За време цедог свог живота ои је бно слаб како у ортограФији тако п у рачуну. Таква крајња једностраност и убрзано умно развиће, које лишава човека правог образовања и разумпог опхођења са спољним светом, јесте веома жалосно и штетно. У опште, сви шестогодншњи генији п вештаци, које воде и показују но Европи, јесу жалосна нојава, то су пајаци, само не у сч>ери еквилибристике већ у СФери музике и других вештина. Они су достојпи сажаљења, њихова се људска природа унакажује и дави, њих гоне да од раног детињства иосматрају разнодики божји свет само са једне тачке гдедишта. Они су вештачка, начињена, често измучена створења, иа и сви њихови умни погледи и појмови гакође су вештачки. Нема нпкакве нужде ни потребе да се тако брзо и једпостраио развија дечји ум; природни талент сам ће се но себи развити без вештачког изазивања, само ако се дете разноврсио развија н образује. Није потребно да се на пут стаје његовој природној наклоности, што нијв потребно да се