Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 93

нсихичко развиће: умела је да чита из књига за слепе, умела је да иише, да решава аритметичке задатке, познавала .је многа лида п моглаих је лако распознавати, одлично је познавала околину у којој живи, била је необично чиста у полним одношајима, волела је ред и одликовала се добром нарави. Она је умела да иише читка писма својим познанидима, на .је састављала и омање песмице. Брзо развијени ум. — До сада смо описивали оне дечје умове, који су, у главноме, имали своје основе у ириродној организацији дотичног лица а по гдешто и у оконим условима. Овај тии, о коме ћемо сад да говоримо, постао је утицајем одраслих на дете, прекомерном бригом родитеља и васпитача, да науче дете што више и што раније. Многим родитељима не допада се дечја неразвијеност и наивност, па би хтели да им дете буде час пре зрело, да му развију ум н осећања, да му саошите што више знања. Зато ночињу дете учити веома рано свакојакој мудрости, заводе за њега читаве библиотеке. Фнзичке кабинете, нагоне га да рано и много чита, да чешће путује, да све види и зна. Као резултат такве велнке бриге за детињим развићем, јавља се прерана умна зрелост. која је често у вези са умном слабошћу и са неспособношћу за концентрисање пажње, са површним посматрањем предмета и нојава, и са губитком интереса према умном раду. Дете постане старије од својих вршњака, а у исто време није још у стању да озбиљно схвата интересе одраслих. Такво је дете из једнога доба изишло а у друго није ушло, те изгледа стармали. Оваквих субјеката има данас много. Најзнатнији представник оваквог дечјег ума јесте чувени енглески логичар и економ Џемг Стуарг Миљ. Љегово је образовање врло занимљиво, а нознато нам је из његове автобиографије. Напомињемо само, да је Миљ, по његовом сопственом признању, „благодарећи раном развићу својих умних особина помоћу оца, ступио у јавни живот двадесет ц пет година раннје од својих вршњака." Веома рана и озбиљна занимања Миљева прошла су срећно без иовреде његова ума, али су бдтно повредили развиће осећања, очврснувши дечаково срце, начиннвши од њега само једну „мислену машину". Прерана умна зрелост показује се пе само у општем прераном развићу, него н.у врло јаком и раном развићу неке умне радње, која ће давати особено обележје целокупном душевном стању дотичног детета. Иод утицајем неких умних особина у својим природним даровнма, и помоћу околине, дете може раније да покаже наклоност према литерарној вештини. Такво дете почне производити у свима могућим облицима: најпре слободно прича просветни гласник 1898 год.

по угледу на оне приче које је од других лица чуло или из књига прочитало. За тим ночиње да пише нриноветке, песме, драме итд. Сва ова радња у томе добу доста је слаба. може се рећи чак и рђава, али је несумњив Факт : стварање се рано пробудило и изражава се у многим душевним нојавама. Под утицајем сурових животних ирилика, могу се код детета рано развити: нрактична досетљивост ц хладно расуђивање. Из његове душе зарана ће битп отерани сви поетички цветићи, жестока нужда обичних животних намирница исушиће осетљивост његова срца, и од маленог детета постаће радник, који се неће заноситп саосећањем нрема ближњему својему. Ноезија ће увек бити за њ непојамна СФера, досто.јна само шупљнх п лакомислених људи. Ако се н. ир. отац занпма математнком, непрестано свуда црта математпчке Формуле, чита математнчка дела, то ће својом страшћу нехотице моћи да заразн и своје дете. Оно ће рано постићи тајне рачуна п геометриских Фигура, лако и брзо решаваће свакојаке математичке задатке и, успевајућн у математидн, може знатно нзостати у другим умним радњама. Овде није реч о оним Феиоменима дечјег света, који могу врло брзо да решавају најсложеније аритметичке задаће без икаквих помоћних очигледних средстава. У такве деце су обично друге умне радње средње а но некад и ниже од средњих. Постоје п други специјални правци дечје умне делателности, који се врло рано развију и господаре над свима осталим умним радњама. III. Умна једностраност јесте неизбежна последица урођених моћи људских, и утицаја који дејствују на човека. Но отуда не следује закључак, да су педагози осуђени само да посматрају ту једностраност, не предузимајући никакве мере противу ње. Задаци васпитавања јесу и огромни и озбиљни ; оно се не састоји у томе да покорно следује природи, него и да се бори са њом. Људски је ум једностран, али ми не мозкемо нред тим Фактом да устукнемо, већ треба да се противу њега боримо. Веома је тешко и готово немогуће однеговати хармоничан ум, али се наклоност к једностраности може умернти; њено се развијање може задржати. Најгланније средство за ту цељ јесте свестрано неговање свнх чулних органа и ведбање у размишљању помоћу свију осећања н разноврсних престава. Једностраност је обична појава код свих људи. Предмети су скуп особина разних категорија. Ове особине опажају разнп наши органи. Међу тим, 13