Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВБТА

4. Бдагајнлк шкодског одбора ће о свима приходима и расходима подносити на крају сваке годиие извештај политичким општинама, које припадају једној школској оиштинн, а ирепис тога извештаја иослаће п министарству просвете и црквених послова, преко среске вдасти. која ћега министарству достављати, ако је исправан. У иротивном сдучају нредузеће мере, да се неправнлности исправе. ИБр. 1531 20. јануара 1898. г. Београд Министар аросвете и црквених аослова, Андра Ђор-ђевић с. р.

Свима учитељима основних школа Министарство народне привреде објавило је да ће се о Ускрсу држати дводнпши калемарски курс за учитеље овом објавом: „IIо изјављеној жељи из круга учитеља осшжних школа, Мннистар народне прпвреде одлучио је,

да се, мимо редовне курсеве калемљења који ће се ове године држати у државиим лозним расадницима, држе нарочити курсевп калемл>ења за учптеље основних школа у време васкршњег одмора. Курсевн ће трајатн два дана, н то 6. п 7. априла (други и трећи дап Васкрса) ове године. Курсева ће тих бити: у Ратарској школи у Краљеву, шкоЛи за вннодеље и воћарсгво у Букову (код Неготина), при Уирави Топчндерске Економије и у државним лозннм расаднпцима у Смедереву, Нишу и Александревцу (у Жупи); и могу доћи на курсеве еви учнтељи, који се драговољно ;келе веџбати у калемљењу лозе н воћака. Ради суделовања на овим курсевима ваља се пријавити непосредно управама сноменутих привредних завода, и то најдаље до 1. аирила ове годпне". Ово се саопштава свима учитељима основних школа ради знања н управљања. ПБр. 2788. Из канцеларије министарства нросвете н црквених послова. 12 Фебруара 1898 год. Београд.

РАДМ ШВНОГА ПРОСВЕТНОГЛ СЛВЕТА

3АПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА РеФерат т. .(еЈфеца Бојовића нроФесора на дело: „Иознавање цркве или обредословље" од г. ТеоФила СтеФановића игумаиа гласи: Главном Просветном Савету Главни ПросвЂтни Савет изволео је (18. марта 1896. год. СБр. 9) послати ми дело : „Дознавање дркве или обредословље 1 ', штампано у Београду 1895. год. које је написао г. Хаџи ТеоФило СтеФановић игуман, и то своје дело мднистарству нросвете ионудио за школски уџбеник у Богословији и Учитељској Школи. Гл. Просв. Савет одреддо је мене, да то дело прегледам д Савету реФердшем: „може лд се оно уиотребити за оно за шта га је дисац понудио". Ја сам то .. Иознавање дркве или обредословље" прегледао. Нисац у овоме делу није свуд довољно јасно и ирецизно излагао предмет; језик и стил није у оној мери добар, као што то захтева свако научно дело. Сам наслов књиге, у неколико^то сведочи. Појам „Иознавање цркве" шири је од појма „обредословље", и ндсу идентични, као што их писац узима. Јер, оиај ирви појам, по моме схватању, обухвата у свом обиму

и друге науке, које за свој дредмет имају цркву, ца ма с које тачке то било. Овај други појам (обредословље) по свом значењу, обухвата само све обреде, — богослужења и свештенорадње. Истина, богослужења сто.је у јакој (непрекидној) вези с местима, временом и лицима, — где се, кад и ко богослужова врши. За. то и иредмет науке обредословља деле обпчно на три главна дела: храмови, свештена лица и дразницд са свима установама, које су и како за то потребне. Писац је тако ово своје дело, у главноме, и поделио (стр. 2.). На стр. 1. дисац одређујући појам науке коју излаже, вели : „Наука, која нас учи да познамо дркву споља и изнутра и све оно, што њој припада. као и свештенорадње, које се свршавају у цркви и ван ње, зове се Познавање цркве. Реч црква има двојако значење. Црквом , дрво, називамо скуд људи једне вере, коју дркву — хришћанско друштво — ад. Павле називље живом дрквом, а друго, црквом се зове и здање, где се верујућд скупљају ради заједннчке молитве. Изучавањем цркве у првом смислу, тј. живе цркве Божје, бави се — историја цркве, а изучавањем цркве V другом смислу, тј. молитвеног дома, бави се овај предмет, коме у име Бога и приступамо." Писад је ту, због одширностд појма „лознавање цркве", принуђен био унети и историју цркве, али се