Просветни гласник

102^

ној наклоности школске омладине од директора Краснига ; једна математичка лекција за наставу из старог доба од 1>г. Е. Менга; настава природоинсних наука у гимназија од нроФ. Пфула; веџбања проф. Лихтварка у иосматрању уметничких дела са поговором о естетичком васнитању људи од Др. А. Раума. Мисли Шрадеровс о иедагошким катедрама ове су : Настава у средњим школама, нарочито у гимназији иошла је у последње време реалистичким иутем; I томе је дала највише повода једнострана, језиковна ' настава ранијпх времена; ну мора се признати и то, [ да се у садашњости впше ценп брзо добивање кори- | сног знања, него чист душевни живот са својим привидно удаљеним циљевима. Идеална садржина и виши циљеви досадашње наставе морају се и у будуће одржати, будући би кидање са прошлошћу одвело слабљењу народносне свести. Оа променом правца у настави мора ићи упоредо и промена наставне методе, а у некОлико и промена наставног градива; то се мора чинити, да се оно, што је добро одржи, и да се васпитни рад не изметне у занатлијску извеџбаност неких хербартоваца или у несталне покушаје натуралиста. Прво зло изазивају они хербартовцп, који се у настави управљају према Формалним ступњевима, те стварају наставна правила, која су једнолика и механичка. Васпитање воље и развиће маште не стоји у вези са Форм. ступњевима,; њихова је главна мана, што држе, да може споља све да се унесе у душу, и као да душа није једноставнн субјекат, него производ разних радња. Друго зло изазивају натуралисте без идеја, који држе, да је највиши циљ у настави, да се омладпна снабде знањем и извеџбаногаћу, а не да јој се дух образује ; они хоће учење, а не образовање; у језиковној иастави хоће да одвоје ствар од облика, садржину од израза. И једни и други грегае, пгго немају довољног филозоф . образовања. Томе злу доскочиће се установом гимназијских семинара, у којима се будући наставници посвоћују у свакидашњи облик наставе, и где се лочетницп чувају од погрешака п рђавих иавика; али никад не треба сметнути с ума, да треба обратнти пажњу и на образовање једноликог духа и на развиће снаге у ове омладине. Што у овоме будући наставници оскудевају кривица је до акад. проФесора педагогике, који не нознају гаколу и њен живот, и.ш се одају неговању неке гране ФилозоФије, на пр. психоФизике, што за сада нема никакве везе са наставом у школи. Будућим наставницнма треба да предаје педагогику на универзитету искусни школски радник, који је прешао је-гностраности система и старе Формуле; та предавања морају бити непрекидна. а треба да имају у виду законе и цпљеве највигаег душевног развића, као и регулисање васпитања омладине; тим иредавањпма треба додати упуства за употребу изнесених начела и правила; у томе предавању треба на угледан начин изложити кажне задатке, који имају нарочито да се реше ; за то пак нека се унотребе и процене све боље нојаве из недагошке књижевности. Али на университету не треба држати мала веџбања у предавању, јер за то немају ђаци ни времена, ни снаге, нити нак осећају они нотребу за то. Овакви ирерани наставни покушаји нред ученицима, који се за тако иредавање нарочпто одређују, бацају рђаву сенку на доцнији стварни живот у пастлви; овакп поктпгајп буне невегатог капдидата,

томе иредавању недостаје оно, што је најпоучније за наставника, а то је оиажање успеха, који се тек у току часова појављује. То опажање на основу претходне теорије најбоље ће објаснити наставнику, у чему је погрешио; то више вреди од тренутног упућивања. Други разлог за што не треба дати будућим наставницима да предају за време учења. у Вел. Школи је тај, што се не може допустити, да се скраћује оно време од четири године, које је нреко потребно за научно образовање ; а друго тиме би се будући наставнпк одвраћао од идеалног схватања чисте науке. Такав задатак у Вел. Школи могао би споредно да вршн опробан директор неке средње школе, која ће у правом смислу те речи, имати опште образовање, филозофско школовање, и који је добро унознат са управљањем у средњој гаколи. Вредно је знати и ред, којим треба у наставн филозофској напред ићи. Прво треба нредавати историју педагогике и гаколсгва, почевши од 15. века; даље непрекидно излагање науке о васпитању и настављању; нека норед тога проФесор ФилозоФије ради угледа тумачи којег аутора, али у свему се треба ограничити да би остало што више времена за стручне науке. Дубина и темел>ност научног рада и образовања иружа потребну основу за доцнији наставни рад; оно једн Н о одушевљава и чини непресушнп извор сталној свежи Н и духа, што је наставном позиву највише потребно. Шмидкунц у нацрту једног университетскоиедагошког семннара вели: Данас етоји Вел. Школа према средњој, као гато је у првој половинп 19. века стајала средња гакола ирема основној. Велика Школа нема своје педагогике; треба створити универзитетскоиедагошки семинар за неговање универзит. педагогике. Настава у таком семинару треба да буде теориска и практична. Управнпк семинара нредавао бп систематски општу науку о универзитет. педагогицн или дидактику наука и вегатина у опште ; таком предавању нека додаје преглед уређења универзитета, за тим треба узети историју научне наставе, псторију наставе појединих наука на цр. ФилозоФије, Физике. 'Баци, семинаристе нека под руковођењем управниковим држе иредавања пред својнм друговима из оних делова науке, који траже уже знање. То иредавање ђачко може бити из иредмета управникових или из других научних предмета, тада иомаже семинаристи ироФесор дотичног предмета; ђаци реФершну о појединнм књигама; веџбање у семинару траје годину дана ; о своме раду дају ђаци рачуна на крају године. Уредник листа Р. Менге расправља питање : о јединству наставе у средњим школама: 1. Еад би се гледало на дух времена, у којем сваки човек, само један посао врши, као гато то чини сваки точак у једној машини, онда би требало стварати само стручне школе; настава бп се груписала око природног средигата тих школа; према том средишту одмерила би се потреба свију струка. Али човек не живи само за своју струку, него је он и члаи нородице, цркве, општине, државе; према томе њему је потребно образовање за све ове позиве у другатву; према друштву, у ком се креће, њему је потребно и друго образовање. Тако долазимо до школа за поједине сталеже, место до стручних школа ; једнолика је школа — по писцу леп сатт.